Фото: Танјуг

Милосављевић је на конференцији “Демографска слика Србије – економске и друштвене последице” истакао да се са овим проблемима суочавају и многе друге земље, и додао да од 2000. до 2008. године дужина живота бележи благи раст.

Демографски проблеми су огледало цивилизацијских промена, навео је министар и указао на важност бриге о здрављу становништва.

Он је нагласио да је улагање у здравље једино право улагање у економски и одрживи развој, и поновио да су фактори ризика за настанак многих хроничних незаразних болести пушење, хипертензија, алкохол, неправилна исхрана и физичка неактивност.

Код одраслог становништва примећено је учесталије повећање крвног притиска, а пораст бележи и оболевање од злоћудних тумора, додао је Милосављевић.

Такође, он је истакао да је између 2002. и 2007. године двоструко смањена смртност од акутног инфаркта миокарда, док смртност одојчади није повећавана од 1991. године.

Државни секретар Министарства рада и социјалне политике Љиљана Лучић подсетила је на то да негативна стопа природног прираштаја погађа многе земље, при чему су у Србији узроци за такво стање веома сложени.

Према њеним речима, на ту појаву утицале су социјалне, економске и ратне турбуленције деведесетих година прошлог века и спора транзиција.

Лучић је прецизирала да је по попису из 2002. године у Србији живело више од 7.478.000 грађана, и упозорила на то да ће их уколико овакав тренд буде настављен 2030. године бити приближно 6.800.000.

Она је саопштила да сада међу популацијом има више старих особа узраста од 65 година него петнаестогодишњака.

Важно је подржати породице са децом које су суочене са сиромаштвом, обезбедити систем социјалне сигурности, али и организовати мере у сфери рада и подстаћи запошљавање младих родитеља, указала је Лучић.

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић истакао је да подаци показују да старосна стопа расте и да становништво све касније ступа у брак, при чему просечно домаћинство више није четворочлано већ трочлано.

Вукмировић је упозорио на то да у Србији годишње нестане један град величине Ивањице, Ћуприје или Књажевца.