Београд, 8. март 2010. године – Потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" да је циљ да улагања у науку у Србији у 2015. години достигну један одсто бруто друштвеног производа (БДП).
|
Фото: www.blic.rs |
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
Планови за инвестирање у науку и технолошки развој:– Први тест наше озбиљности у инвестирању у научни и технолошки развој Србије биће почетак изградње Истраживачке станице Петница, куповина опреме за предстојећи петогодишњи научно-истраживачки циклус, али и изградња станова за наше научнике у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу. Прелазимо на конкретне кораке. Управо смо договорили 200 милиона евра са Европском инвестиционом банком за науку и технологију, који ће бити дуплирани из других извора. Десети део тог новца биће намењен за повратак наше научне дијаспоре. Предстоје позиви за конкретне пројекте, који ће бити упућени средином маја. Намеравамо да најпожељнијим повратницима решимо стамбено питање, омогућимо слободу у одабиру сарадника и опреме.
Колико је високообразованих грађана отишло из Србије од 2000. године:– Према процени професора Владимира Гречића, деведесетих година Србију је напустило приближно 17.000 дипломаца. Након 2000. године емиграција је смањена, отишло их је око 2.000. Највећи број је из области информационих технологија и природних наука. Формирамо озбиљну базу података на ту тему на
сајту Министарства науке, где се налази и Стратегија научног и технолошког развоја Србије за период 2010–2015. године, као и елементи договора са ЕИБ-ом. Наш циљ је 400 висококвалитетних повратника у следећих пет година. Најбитније је да вратимо људе који могу да ојачају целокупну научну заједницу, да доведу европске фондове и привуку светске технолошке фирме.
Како задржати младе истраживаче који се сад формирају:– Наш најважнији проблем и јесте како да задржимо и развијемо постојећи потенцијал. Ова стратегија је пре свега за оне који су данас у Србији и који могу највише да допринесу. У последњих годину дана успели смо да повећамо плате истраживачима за 30 одсто. Почетна плата је нешто више од 40.000 динара. На већини факултета и института зараде постају пристојне и износе у просеку 800 евра и иду до 1.200 евра. Већи је проблем новац за бављење науком и мањак технолошких предузећа која могу да упосле наше научнике. Моје кључно задужење следеће две године биће непосредни контакт са лидерима 300 највећих технолошких фирми у свету, међу којима су "Сименс", "Ериксон", ИБМ, "Новартис", ХП, "Мајкрософт" да бисмо их кроз конкретне аранжмане убедили да им се више исплати да имају своје људе и огранке у Србији, уместо да нам одводе најбоље људе.
Чим Скупштина усвоји законе, крећемо са изградњом Петнице и станова треће ламеле блока 32А на Новом Београду намењених истраживачима. Конкурс је завршен и 200 породица чека. У мају расписујемо и конкурс за научну опрему у вредности од 50 милиона евра. Он ће бити стриктно повезан са конкурсом за истраживачке пројекте за период 2011–2015. Следеће године почиње изградња Центра за промоцију науке у Београду. Сви основци и средњошколци ће пролазити кроз ту институцију и тако ће се на време идентификовати таленти. Немамо довољно деце да бисмо изгубили иједног будућег научника, доктора наука, инжењера. У центру ћемо научно и технолошки образовати и министре, посланике, директоре, новинаре.
Има ли Србија базу научника:– Има. Приближно 8.600 научника, што је два пута мање него што би нам требало као земљи чланици ЕУ, с тим што би онда бар трећина требало да ради у предузећима.
Да ли има мало младих истраживача:– Да, демографска структура је лоша. Због тога ћемо у сарадњи са Министарством просвете за предстојећу школску годину одредити подстицаје кроз финансирање стипендија и докторских студија у техничким и природно-математичким браншама које су нам потребне за будућност земље.
Стављање акцента на природне и техничке науке:– Акценат је у овом тренутку стављен на природно-математичке и техничке науке. Друштвене науке и хуманистика су, међутим, подједнако важни, почев од археологије, преко етнологије, борбе за српски језик. Невероватно је да наши друштвени научници раде, а да скоро нико из министарстава и предузећа са њима нема контакте. Повезаћемо их. Национални идентитет најбоље се брани кроз науку и културу.
Када се може очекивати да ће Србија имати научника међу 5.000 најцитиранијих у свету:– У року од пет година. У фебруару је агенција "Томпсон Ројтерс", која мери цитираност научника у свим дисциплинама, издвојила Србију као светску научну звезду у успону. Кренуло је!
О мотивацији истраживача већим зарадама:– Напокон смо направили адекватан систем. Патенти ће припадати институцијама, али ће барем половина прихода од комерцијализације припасти проналазачима. У овом циклусу ћемо платити за патент свакоме ко има могућност да га региструје у Србији и на европском нивоу. Хоћемо да докажемо да рад у технологији може и те како да се исплати.
Колико ће се издвајати за науку 2015. године када ће сви делови Стратегије бити примењени:– Србија за науку издваја приближно 100 милиона евра, што је 0,3 одсто БДП-а. По томе смо на самом дну Европе, која је управо себи задала циљ – три одсто БДП издвајања до 2020. Ова година би требало да буде боља, 0,4 до 0,5 одсто БДП-а уколико се крене са применом кредита Европске инвестиционе банке. План је да у 2015. дођемо до један одсто БДП-а, око пола милијарде евра, од чега би трећина требало да дође из приватног сектора.