Фото: Фонет

Овај кредит од 200 милиона евра омогућиће инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра у наредних пет година.

Остатак средстава биће обезбеђен из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе.

Председник Републике Србије Борис Тадић најавио је након потписивања споразума у Српској академији наука и уметности (САНУ) да ће у наредних неколико година у развој научне и технолошке инфраструктуре у Србији бити уложено близу пола милијарде евра.

Тадић је на церемонији нагласио да је улагање у научно-технолошки развој једна од најважнијих инвестиција у економски развој Србије, чији је битан елемент заустављање "одлива мозгова".

Према његовим речима, обезбеђивање инвестиције у износу од 200 милиона евра представља изузетан допринос развоју наше земље и говори о другачијој вредносној оријентацији државе Србије.

Он је подсетио на то да је Влада Србије имала храброст да одлучи да инвестира у дугорочни развој државе улагањем у науку у тренутку када је читав свет погођен економским и финансијским “цунамијем”.

	Борис Тадић
	Фото: Фонет

Свако инвестирање у инфраструктуру јесте корисно за генерације које долазе јер инфраструктуру нико не може однети, и она ће увек служити. Када земља преузме обавезе да инвестира у инфраструктуру, онда је то у складу са социјалним моралом, поручио је Тадић.

Такође, он је оценио да важан елемент инвестирања у научни развој јесте заустављање “одлива мозгова”, односно стимулисање даровитих младих научника да остану у Србији.

Србија се суочавала са одласком најдаровитијих младих људи током деведесетих година и овај пројекат није само пројекат инвестирања у научну инфраструктуру већ подразумева да се обезбеде материјални услови за то да најдаровитији студенти и ученици остану да раде у Србији, објаснио је Тадић.

Он је истакао да је стратегија инвестирања у научно-технолошки развој доказ да Србија први пут у новијој историји има јасно дефинисану стратегију развоја која обухвата читаву деценију.

Србија инвестирањем у науку жели да охрабри и друге државе региона и да подстакне регионалну научну сарадњу, указао је Тадић.

Божидар Ђелић
Фото: Фонет

Потпредседник Владе и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић навео је да је у оквиру финансирања научне инфраструктуре предвиђена изградња Центра за промоцију науке у Београду, највећег регионалног центра за биомедицину у оквиру београдског Клиничког центра.

Према његовим речима, планирана је и изградња истраживачког центра за
матичне ћелије у Крагујевцу, центра за развој информационих технологија и електронике у Нишу, као и изградња 1.000 станова за научне раднике у Србији.

Услов ЕИБ-а био је да се одобрених 200 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру удвостручи, што ће и бити учињено издвајањем из буџета Србије, проналаском партнера, државних и приватних предузећа и међународних технолошких компанија заинтересованих за инвестиције, указао је потпредседник Владе Србије.

Он је додао да листа пројеката који ће бити финансирани у наредних пет година није коначна, и најавио да ће део новца бити издвојен за повратак српских научника из иностранства и за друштвене науке.

Ђелић је изразио очекивање да ће уговор о кредиту бити ратификован у Скупштини Србије током наредног заседања парламента у априлу како би реализација пројеката могла да почне што пре.

	Диана Драгутиновић
	Фото: Фонет

Драгутиновић је прецизирала да је кредит ЕИБ-а одобрен са роком отплате од 20 година, уз период почека од шест година, при чему Србија има могућност да изабере варијабилну или фиксну камату, која тренутно износи приближно 4,5 одсто годишње.

Сканапијеко је навео да очекује да ће у 2010. години обавезе те финансијске институције према Србији достићи милијарду евра, и указао на то да су та улагања намењена развоју инфраструктуре и ублажавању последица економске кризе.

Уговор о финансирању развоја науке у Србији представља велику прекретницу у сарадњи Србије и ЕИБ-а јер је та банка до сада финансирала углавном изградњу физичке инфраструктуре, закључио је Сканапијеко.