Фото: Фонет

Ђелић је обраћајући се учесницима Дунавског самита, који се у организацији Европске комисије и Владе Мађарске одржава у Будимпешти, указао на велики значај Дунава као реке која повезује и пружа могућност за убрзани привредни развој читавог свог слива.

Он је истакао да Србија пружа пуну подршку изради стратегије за Дунавски регион, која ће садржати све европске вредности, и подсетио на то да је Србија активно учествовала у изради Будимпештанске декларације и у интерминистарској радној групи за сарадњу са Европском унијом по питању Дунава.

Поред три постојећа стуба стратегије, Србија предлаже усвајање још два – успостављање система сигурне пловидбе Дунавом и креирање економије базиране на знању, кроз сарадњу универзитета и научних института, рекао је потпредседник Владе.

Ђелић је подсетио на то да је развој економије засноване на знању закључак скупа ректора земаља Подунавске регије, одржаног од 4. до 6. фебруара ове године у Новом Саду.

Дунав представља неискоришћен економски, инфраструктурни и еколошки ресурс Европе, истакао је Ђелић и додао да је Србија издвојила 11 милиона евра за унапређење пловног система на тој реци.

Према његовим речима, Дунав тече кроз Србију 587 километара, на њему се налазе два највећа српска града – Београд и Нови Сад, и ускоро ће добити нове мостове – Жежељев, мост код Бешке и мост између Земуна и Борче.

Такође, Ђелић је истакао да би Дунав требало да допринесе ширењу европских вредности и неговању мултиетничности.

Србија, како је указао, са Мађарском, Хрватском, Румунијом и Бугарском учествује у пројектима прекограничне сарадње и залаже се за даљи развој добросуседских односа, промоцију људских и мањинских права и културне разноликости.

Потпредседник Владе Србије је упутио позив учесницима Самита да овог лета дођу на фестивал "Егзит" на Петроварадину, као и на нову конференцију о Дунаву, која ће на јесен бити одржана у Београду.

Дводневни скуп су отворили министар иностраних послова Мађарске Петер Балаж и председник Мађарске академије наука Јозеф Палинкас, а учеснике су потом поздравили градоначелник Будимпеште Габор Демски, комесар ЕУ за регионалну политику Јоханес Хан и премијер Мађарске Гордон Бајнаи.

Фото: Фонет

Ђелић је новинарима у паузи Дунавског самита рекао да је тај скуп посебно важан за Србију јер су на њему прихваћене практично све иницијативе Београда.

Он је прецизирао да је прихваћен предлог Србије да безбедност на Дунаву буде високо на агенди Дунавске стратегије, и најавио да ће ова стратегија бити усвојена у првој половини наредне године, током председавања Мађарске ЕУ.

Према његовим речима, прихваћен је и предлог Србије да економија базирана на знању и науци буде један од приоритета Дунавске стратегије.

Потпредседник Владе је истакао да је подржан предлог Србије да се у септембру у Београду одржи донаторска конференција на којој ће се одредити приоритети и начини финансирања пројеката на Дунаву.

Према његовој оцени, та подршка иницијативама Србије утолико је значајнија зато што наша земља не само да није чланица Европске уније већ још није ни кандидат за пријем.

Ако је прошлу годину, уз видан напредак ка ЕУ, обележила визна либерализација, Дунавска стратегија ће обележити европску 2010. годину Србије, указао је Ђелић и додао да је важно да цела ЕУ до 2020. године прихвати пројекте на Дунаву као значајну ставку буџета за коју ће бити издвојене десетине милијарди евра.

Кључни пројекти Србије на Дунаву су изградња мостова и великих лука, израда система за пречишћавање воде, јачање научних институција, осигуравање безбедне пловидбе и развој туризма, истакао је Ђелић.

Говорећи о проблему безбедности на Дунаву, он је рекао да су уочени проблеми у шверцу нафтних дериварата, а постоје и покушаји нелегалне миграције.