Ђелић је на конференцији за новинаре објаснио да је овај меморандум потписан у циљу унапређења међународног привредног и трговинског система, кроз реализацију Пројекта техничке помоћи Србији у области интелектуалне својине, чија је вредност 780.000 швајцарских франака.

Спровођење пројекта, који финансира Влада Швајцарске, почело је у децембру 2009. године, подсетио је Ђелић и додао да та земља има велико искуство у заштити географског порекла својих производа, а да Србија у тој области има потенцијал који није довољно искоришћен.

Према његовим речима, Србија треба да ознакама географског порекла заштити домаће брендове као што су ракија шљивовица, пиротски качкаваљ, сјенички сир, ужички и краљевачки кајмак, ужичка пршута, сремска кобасица, вршачко вино и други.

Он је објаснио да је циљ пројекта да се међу наведеним производима одаберу они који могу да имају комерцијални успех у свету и да се онда припреми систем њихове заштите не само у Европи већ и у свету.

Ђелић је истакао да ће овај пројекат бити одлична подршка за остваривање циља наше земље да ове године уђе у чланство Европског патентног завода, и додао да ће на тај начин Србија моћи да се афирмише као земља која производи готове производе, а не само сировине.

Потпредседник Владе је навео податак да Италија годишње зарађује приближно осам милијарди евра од производа који имају заштићено географско порекло.

Он је нагласио да је Швајцарска у протеклих десет година издвојила приближно 300 милиона швајцарских франака донација Србији, што је сврстава у сам врх донатора по глави становника, а у 2009. години је са 55 милиона долара била на петом месту по директним инвестицијама у нашу земљу.

Као шеф наше конституенце у Светској банци и Међународном монетарном фонду, током 2000. и 2001. године Швајцарска не само да је бранила интересе Србије већ је обезбедила и финансијска средства да наша земља поново постане пуноправна чланица тих важних међународних институција, истакао је Ђелић.

Амбул је оценио да потписивање овог меморандума представља прекретницу у односима Србије и Швајцарске, које чине исту конституенцу у оквиру Међународног монетарног фонда.

Циљ је да подржимо Србију у њеним тежњама ка чланству у ЕУ и зато смо развили стратегију помоћи која обухвата период од 2010. до 2012. године, истакао је Амбул и додао да то подразумева сарадњу Београда и Берна у области економије, енергетике и образовања.

Он је објаснио да ће спровођење пројекта система заштите ознака географског порекла омогућити да се укусни српски производи, попут кајмака, нађу на европском тржишту, али ће допринети и бржем приступању Србије Светској трговинској организацији.

Државни секретар Министарства спољних послова Швајцарске подсетио је на то да су са Србијом потписани споразуми о слободној трговини, о избегавању двоструког опорезивања и о заштити инвестиција.

Потписивању Меморандума присуствовали су и амбасадор Швајцарске у Београду Ервин Хофер и директор Завода за интелектуалну својину Бранка Тотић.