Фото: www.infobiro.rs

Маловић је након потписивања овог документа прецизирала да је у Србији од почетка примене алтернативних санкција изречено 95 пресуда казне рада у јавном интересу и 36 условних осуда са заштитним надзором.

Она је изразила очекивање да ће алтернативне санкције убудуће бити доминантан вид санкција за лакша кривична дела у случају да су та дела учињена први пут.

Такође, Маловић је оценила да алтернативне санкције не представљају ублажавање казне, нити аболицију већ елиминишу негативне утицаје затвора, стигматизацију осуђеног и нежељене последице по функционисање породице.

Према њеним речима, осуђеном није угрожена егзистенција, а остварују се и буџетске уштеде јер сваки дан који осуђени проведе у затвору државу кошта најмање 1.000 динара.

Маловић је истакла да је Ваљево потписивањем овог меморандума постало четврти град у којем ће се спроводити алтернативне санкције.

Овим меморандумом су регулисани начини успостављања сарадње између Повереничке службе, која делује у оквиру Одељења за третман и алтернативне санкције Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, и организација и институција у којима ће бити извршавана казна рада у јавном интересу и условна осуда са заштитним надзором.

Потписивању документа присуствовали су директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Обрадовић, вршилац функције председника Основног суда Љиљана Кораћ, вршилац функције председника Вишег суда у Ваљеву Вељко Марић, управник КПЗ за малолетнике Жељко Градишка, као и директори јавно-комуналних предузећа Ваљева у којима ће бити извршаван рад у јавном интересу.