У саопштењу се наводи да Република Србија после 25 година први пут треба да донесе законску регулативу у овој области, и подсећа на то да по први пут то ради потпуно самостално, без ослањања на савезни закон, јер државна заједница Србија и Црна Гора нема надлежност за његово доношење.

Основни разлог за доношење овог закона произилази из новог уставног концепта држављанства који је утврђен Уставном повељом и који, поред тога што обезбеђује континуитет досадашњег држављанства, спречава настанак апатрида (лица без држављанства). Овај концепт, нудећи либералније и много веће могућности за стицање држављанства, омогућава онима који нису решили статус да то сада учине по једноставнијем и бржем поступку.

Најзначајније промене у односу на постојећи закон односе се на стицање држављанства пријемом, где су услови много блажи него до сада, али истовремено и пажљиво одабрани. Друго обележје института пријема је могућност стицања двојног држављанства, а треће се огледа у проширењу круга лица која под олакшаним условима, у односу на класични случај стицања држављанства пријемом, могу да реше свој држављански статус.

Евиденција о држављанима Републике Србије и доказивање држављанства Републике Србије, такође су новина у односу на постојећи закон. Наиме, без обзира на основ по коме се стиче држављанство, евиденција би се водила само на једном месту - у матичним књигама рођених. Ово је само први корак у увођењу реда у овој области, све до успостављања такве евиденције којом ће се на једном месту и код једног органа водити подаци о свим држављанима Републике Србије.

Обрађивач закона нарочито је водио рачуна о томе да овај документ буде у сагласности и поштује основне принципе Европске конвенције о држављанству, као и друге бројне међународне документе који регулишу ову веома осетљиву област заштите људских права, додаје се у саопштењу.