Београд/Њујорк, 22. јануар 2010. године – Председник Републике Србије Борис Тадић изјавио је у Њујорку, уочи седнице Савета безбедности Уједињених нација посвећене Косову и Метохији, да Србија ни по коју цену неће признати независност Космета и наставиће да води политику ослоњену на међународно право.
Тадић је у изјави за агенцију Фонет истакао да ће на седници Савета безбедности УН говорити о процесу који се води пред Међународним судом правде у Хагу, о легалности проглашења независности Косова, као и о правним, политичким, дипломатским и безбедносним аспектима везаним за Косово и Метохију.
У претходном периоду, објаснио је Тадић, имали смо провокативне изјаве представника албанских институција на Косову, али и у региону.
Веома је значајно да на седници Савета безбедности, најважнијој међународној институцији која се бави безбедносном политиком, дефинишемо нове безбедносне изазове са којима се сви заједно суочавамо, поручио је Тадић.
Он је објаснио да је циљ да се на време суспендују провокативна дејства и обезбеди стабилност и миран развој ситуције, у којој би требало да дискутујемо и о будућем статусу покрајине.
Србија ни по коју цену, нити имплицитно, нити експлицитно, неће признати независност Косова и водиће конструктивну политику ослоњену на међународно право и дипломатске активности, нагласио је Тадић.
Председник Србије је рекао да ће новом саставу Савета безбедности пренети позицију Србије о опструкцијама везаним за путовања и посете министара и државних функционера Косову и Метохији, најављеној стратегији за север Косова, коју су припремиле албанске институције у Приштини, повратку расељених и заштити религијске и културне баштине.
Предстојећа седница прилика је да се говори о регионалном аспекту безбедности, рекао је Тадић и најавио да ће се у том контексту, изван дискусије о Косову, осврнути на изјаву одлазећег председника Хрватске Стјепана Месића о могућности употребе војске у Босни и Херцеговини.
То је опасна и провокативна изјава, упозорио је Тадић и закључио да нико не би смео да помиње било какву употребу војске и призива ратни епилог на простору Балкана, нарочито након трагичних искустава која смо заједно имали деведесетих година и од којих се и данас опорављамо.