Ристић је на шестој годишњој конференцији Уније – Савеза удружења интерно расељених лица под називом "Трајна решења за интерно расељена лица :данас и сутра...", одржаној у Палати Србија, истакао да ова година по питању повратка расељених којих има 210.000 није донела озбиљне помаке због кршења људских права на Косову и Метохији.

Он је изразио незадовољство бројем од 179 повратника, или 76 породица, али и оценио да ипак охрабрује чињеница да расељени хоће да се врате и у зимским условима, у норвешке шаторе, чиме показују јаку вољу за повратком.

Према његовим речима, на Космету се повратак отежано одвија и само најупорнији успевају да се врате, повратничка воља стално се преиспитује и ставља на искушења, при чему постоји очигледна опструкција на локалном нивоу.

Помоћник министра је указао на то да треба више помоћи пољопривредну производњу како би повратници могли да се запосле да би живели од свог рада, а не од краткорочне помоћи.

Ристић је изразио очекивање да ће 226 ђаковачких породица успети да се врати у српску улицу и у том смислу направи најозбиљнији искорак, и додао да су Комесаријат за избеглице и ресорно министарство развили серију пројеката који ће бити финансирани из претприступних фондова ЕУ у 2010. години.

Он је указао на то да је у току расподела више од 110 милиона динара за подстицање привреде, више од 80 милиона је већ реализовано током ове године, док је 35 милиона динара припремљено за предузетнике почетнике.

Помоћник министра је рекао да је огревни материјал успешно подељен и ове године и да је 8.117 породица на Космету у сталном стању хуманитарне потребе, као и да ће Министарство, у сарадњи са Црвеним крстом, поделити приближно 7.000 пакета, од којих је 900 намењено повратницима.

Ристић је додао да ће на Косову и Метохији бити подељено и приближно 1.000 пари обуће.

Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице Едуардо Арболеда најавио је да ће та организација до краја године представити Генералној скупштини УН оквир за трајна решења намењена интерно расељеним особама у циљу унапређења њиховог положаја.

Он је указао на то да УНХЦР не добија аутоматски средства, већ да на основу захтева које добија од влада траже новац од донатора, због чега је важно да представници власти имају добру стратегију.

Заменик комесара за избеглице Србије Светлана Велимировић рекла је да ће бити урађена процена која ће показати колико је расељених, од укупно 210.000 колико их има, стварно угрожено како би помоћ била боље расподељена.