Фото: Фонет

Ђелић је, отварајући међународну конференцију "Иза зида" која се одржава у Палати Србија, оценио да је протекла година била добра за евроинтеграције земаља западног Балкана који, 20 година након рушења Берлинског зида, има прилику да сруши и преостале зидове.

Он је истакао да је упркос финансијској кризи, замору у вези са проширењем ЕУ и институцијалним реформама у Унији, 2009. година боље завршена него што је почела када је реч о евроинтеграцијама.

Потпредседник Владе је нагласио да ће Србија урадити све што је у њеној моћи да што пре постане пуноправна чланица ЕУ, и додао да наша земља разматра следеће кораке на путу за чланство у Унији које ће повући у тренутку када буде знала да ће они имати конкретне позитивне ефекте за њене грађане.

Према његовим речима, одлука Савета министара ЕУ о одмрзавању Прелазног трговинског споразума потврђује да Србија сарађује са Хашким трибуналом и то само
повећава одлучност да се та сарадња доврши.

Ђелић је нагласио да Србија чини све што је у њеној моћи да пронађе и изручи два преостала хашка оптуженика, и поновио да кривица за сва дела треба да буде индивидуализована, а не колективна.

Потпредседник Владе је изразио наду да ће Србија, после Исланда и Хрватске, која је на путу да успешно заврши све преговоре, постати, сама или истовремено са другим земљама, 30. чланица ЕУ.

Он је навео да у наредној години у области европских интеграција за регион предстоји више изазова, међу којима су претварање визне либерализације из формалне слободе у реалност, као и коначно успостављање транспортне заједнице југоисточне Европе.

Међу изазовима су афирмација транспорта Дунавом, питање избеглица и расељених лица, питање ромске мањине и давање већег значаја економији знања, додао је Ђелић.

Директор у Генералном директорату Европске комисије за проширење Пјер Мирел истакао је да је ЕУ спремна да прими нове чланице, али да постоје одређени услови које треба да испуне земље региона, пре свега успостављање владавине права, транспарентно спровођење реформи, као и борба против криминала и корупције.

Мирел је навео да су, после постигнутог споразума са Словенијом, преговори са Хрватском у последњој фази, док би они требало да буду покренути са Македонијом, која има статус кандидата.

Он је изразио наду да ће у првом тромесечју следеће године бити предложена визна либерализација за БиХ и Албанију, као и да ће бити покренут дијалог о решавању тог питања и када је реч о Косову и Метохији.

Он је указао на то да би земље региона требало да реше и билатералне конфликте пошто само Македонија више нема проблема са границама, као и да морају да заврше сарадњу са Хашким трибуналом и реше проблем избеглица.

Према његовим речима, ситуација је сада повољнија него пре десет година јер постоји консензус свих чланица ЕУ за проширење на западни Балкан.