Београд, 1. децембар 2009. године – Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изразио је очекивање да ће Међународни суд правде изаћи са мишљењем које ће у великој мери бити у складу са становиштем Србије а то је да је једнострано проглашена независност Космета противна међународном праву.
Јеремић, који данас присуствује почетку јавне расправе пред МСП у хашкој Палати мира, истакао је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да ће, уколико дође до обнове преговора, бити неопходно да се пронађе решење у коме неће бити тоталних добитника и тоталних губитника, као и да ће и Београд и Приштина морати да направе уступке.
Званични сајт Владе преноси овај разговор.
Доношење саветодавног мишљења МСП:– Дан након доношења саветодавног мишљења Међународног суда правде за Србију је од највеће важности јер постоји опасност да неко покуша да став суда произвољно протумачи. Очекујемо да ће исход ипак бити такав да нам неће бити претерано тешко да нашу интерпретацију учврстимо као преовлађујућу у међународној арени, то јест да ће суд изаћи са мишљењем које ће у великој мери бити у складу са становиштем Србије – да је проглашена независност противна међународном праву.
Могућност да процес са правног склизне на политички терен:– Ми смо такву могућност предвидели. Управо је то био разлог због чега смо након великог тријумфа у Генералној скупштини, када смо се изборили за одлазак на Међународни суд правде, наставили предано да радимо како би што већи број држава узео активно учешће у процесу. Ово је први пут у историји да се суд изјашњава о легалности једностраног проглашења сецесије дела територије једне међународно признате државе у мирнодопским околностима. Процес се одвија под лупом међународне јавности јер значајан број земаља на наш позив учествује у јавној расправи, што нам улива оптимизам.
Да ли ће заговорници независности као основни аргумент истицати да је независност покрајине неповратно стање?– Ми смо се изборили за то да Генерална скупштина упути врло конкретно питање суду – да ли је проглашена независност у складу са међународним правом. Било је покушаја, пред само гласање, да се питање ревидира, што смо успели да спречимо. Наш тим је сконцентрисан на правну аргументацију. Уз подршку једног броја изузетно утицајних земаља које су се пријавиле да учествују у овом процесу на нашој страни уверен сам да ћемо курс дискусије ипак успети да усмеримо на то да ли је сам чин проглашења независности био правно валидан. Сматрамо да у правном домену имамо највећу шансу и изборили смо се да ову утакмицу играмо управо на том терену.
О чињеници да се за јавну расправу пријавила и Хрватска која ће бранити право Косова на независност? – Изузетно смо разочарани чињеницом да је Хрватска, која није поднела писмени поднесак, ипак, одлучила да се укључи у јавну расправу. То је реткост у пракси овог суда. Много чешће се дешава да неке земље предају свој писмени поднесак, али се не укључују у јавну расправу, никако обрнуто.
Да ли то значи да је неко вршио притисак на Хрватску?– Мислим да нема никакве дилеме да је извршен велики притисак, али смо разочарани чињеницом да је Хрватска попустила под тим притиском. То за нас представља политички ударац, али смо за њега били спремни.
Претпостављамо да ће представници Хрватске рећи да је Косово у оквиру СФРЈ имало статус републике. Сви, наравно, знамо да то није тако и да Косово никада није било република, али чињеница да би то могао да каже неко ко је био у СФРЈ представља изазов за наш правни тим. Припремили смо аргументацију и доказе који прецизно објашњавају детаље уставног уређења које је тадашња Југославија имала.
Да ли ће у новим преговорима о будућем статусу Косова бити потребан флексибилнији приступ него до сада?– Први велики задатак је да обновимо преговарачки процес, што неће бити лако. Када се он обнови, бићемо спремни да искажемо једну врсту флексибилности и разговарамо о свему. Надамо се да ће и друга страна показати такву спремност, што је предуслов да се коначно пронађе решење које ће бити прихватљиво за све. Наша почетна позиција, ако дође до обнове преговора, биће управо она позиција коју смо имали у тренутку када су преговори прекинути крајем 2007. године. Пресудно је важно да обе стране искажу флексибилност, али не би било добро унапред изрицати параметре евентуалног компромисног решења. Један од разлога што је пропао претходни преговарачки процес јесте што су сви унапред ултимативно дефинисали координате крајњег исхода које, наравно, нису биле компатибилне, па се није дошло до решења. Овог тренутка ми смо концентрисани на стварање околности у којима је неопходно обнављање преговарачког процеса. А када се он обнови, тада би сви требало да покажемо спремност за постизање компромиса који ће омогућити дуготрајну стабилност региона и убрзати процес евроинтеграција за цео западни Балкан.
Да ли је могуће проналажење компромисног решења?– Апсолутно. Једино је компромисно решење нешто што ће омогућити дуготрајни мир и стабилност на овим просторима. То је задатак ове генерације. Приштина је у потврђивању "државности" много мање одмакла него што су очекивали. Србија је све изненадила својом упорношћу и умешношћу да спречи широку међународну подршку једнострано проглашеној независности. Када се испостави да је једнострани пут довео у ћорсокак из кога се не може даље, верујем да ће ипак преовладати разум и да ћемо се заједно сложити да нам је неопходно обнављање дијалога. Потребно је пронаћи решење у коме неће бити тоталних добитника и тоталних губитника, за шта ће свако морати да направи неку врсту уступка.
Укидање виза за грађане Србије:– Ми смо на почетку године дефинисали приоритете спољне политике Србије: дипломатску борбу за Косово, приближавање Европској унији и остваривање предводничке улоге у региону. Многи су критиковали тако дефинисане приоритете и говорили су да су прва два некомпатибилна, да Србија не може ићи ка ЕУ и да истовремено држи овакав став према Косову. Показало се да то није тако. Чињеница да ће грађани моћи да путују без виза и да буду поново третирани као сав нормалан свет велика је победа за Србију коју су оствариле све државне институције са председником Републике на челу. Посебно бих у томе желео да истакнем улогу МУП-а и Министарства правде, као и потпредседника Владе Божидара Ђелића и Канцеларије за придруживање ЕУ.
Шта ће бити тема разговора са министром спољних послова Холандије Максимом Ферхагеном? – Разговараћемо о процесу проширења ЕУ на западни Балкан и билатералним односима Србије и Холандије. За нас је од велике важности да остваримо најбоље могуће односе са свим државама чланицама ЕУ и учинићемо све да посета министра Ферхагена буде успешна. Још не постоји консензус у ЕУ о одмрзавању Споразума о стабилизацији и присруживању у ЕУ. Сматрамо да је дошло време да се одмрзне, али суверено праве сваке земље је да на сто стави своје коначно мишљење.