Фото: Танјуг (архивски снимак)

Ђелић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да се Србија не суочава са неким специфичним условљавањима за подношење кандидатуре, јер је закључком Савета министара ЕУ, када је процесуирана кандидатура Албаније, утврђено да се од свих земаља које желе да поднесу апликацију за чланство очекује да претходно примењују Прелазни трговински споразум.

Према његовим речима, самим тим је и нашој земљи назначено да се од ње најпре очекује примена тог споразума, а потом подношење захтева за чланство.

Он је истакао да је за Србију усвајање Резолуције Европског парламента којом се препоручује одмрзавање Прелазног трговинског споразума добра вест, али да се не сме прејудицирати одлука министара ЕУ који ће се састати 7. и 8. децембра у Бриселу, нити закључак на самиту ЕУ који ће бити одржан 10. и 11. децембра.

Морамо сачекати одлуку Савета министара, и уколико та одлука буде позитивна по нашу земљу и уколико се у ЕУ успостави консензус око примене Прелазног трговинског споразума, онда би то значило да су испуњени сви услови за следећи корак, када ће Србија, у сарадњи са европским партнерима, размотрити датум подношења захтева за чланство, рекао је Ђелић.

Он је указао на то да је Србија уверена да у потпуности сарађује са Хашким трибуналом и да је време да начини следећи корак у процесу европских интеграција, те да су испуњени сви услови да би се постигао европски консензус око примене Прелазног трговинског споразума.

Осим извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, за Србију је, како је истакао потпредседник Владе, велики адут то што је ове године, у атмосфери економске кризе, иако то није морала, једнострано примењивала привремени трговински споразум са ЕУ.

Ђелић је додао да се Србија увелико припрема и за кораке који треба да уследе после подношења кандидатуре за чланство, односно за попуњавање упитника који ће јој ЕУ доставити.

Према његовим речима, циљ је да пут наше земље од подношења кандидатуре за чланство до добијања статуса кандидата не траје две године, као на пример у случају Црне Горе, него да траје знатно краће.

Он је додао да стављање Србије на белу шенгенску листу, које ће бити саопштено у понедељак, 30. новембра у Бриселу, треба посматрати као признање административним и реформским капацитетима Србије.

Да би Србија одржала тај статус, морамо доказати да нико не злоупотребљава те погодности да би се нелегално запослио. То је друга страна медаље погодности и велика одговорност за Србију, нагласио је Ђелић.

Осврћући се на постизање консензуса у ЕУ у вези са Лисабонским споразумом, он је рекао да је за Србију веома важно то што су се све институције ЕУ које су установљене или редефинисане тим споразумом недвосмислено изјасниле за даље проширење Уније.

За Србију је значајно и то што ће се у Европској комисији, ако њен састав буде потврђен у Европском парламенту, налазити знатан број оних који познају потребе Србије, закључио је Ђелић.