Фото: Танјуг

Љајић је, образлажући предлог тог закона у Скупштини Србије, указао на то да се важећи закон примењује од 2004. године, а да је од 2005. године, од када је Агенција за мирно решавање радних спорова почела да ради, решено више од 3.600 индивидуалних и 42 колективна спора.

Министар рада и социјалне политике је истакао да је овај закон утврдио начин и поступак регулисања индивидуалних и колективних радних спорова са циљем да се дође до компромисног решења између страна у спору и да се избегну дуготрајни судски поступци који су веома скупи.

Он је додао да су уочени недостаци закона који су спречавали да Агенција буде ефикаснија и да се указала потреба за изменама како би се повећао обим њене надлежности и како би се променио члан закона који говори о томе ко може да покрене радни спор.

Љајић је нагласио да је то кључна ствар ових измена, и објаснио да су по важећем закону радни спор могли да покрену само потписници колективних уговора, што су обично били репрезентативни синдикати.

Према његовим речима, у ситуацији када имамо штрајкове, штрајкачки одбор по закону не може да покрене спор и тражи ангажовање Агенције.

Министар рада и социјалне политике је додао да то не могу да ураде ни други синдикати који нису репрезентативни, нити групе радника или неко ко њих представља.

Он је навео да ће сада радни спор моћи да покрену, поред репрезентативних синдиката, и други синдикати, групе радника, сами радници који сматрају да је неко од њихових колективних или индивидуалних радних права ускраћено.

Изменама се проширују и врсте радних спорова које могу бити предмет решавања у оквиру Агенције, истакао је Љајић.

Љајић је објаснио да важећи закон предвиђа могућност да предмет спора могу бити само колективни уговори којим се регулишу односи између радника, односно синдиката, послодаваца, а не и неки други општи акти.

Он је указао да у појединим предузећима нема колективних уговора, али зато има уговора о раду или споразума између синдиката и послодаваца, и додао да ти општи акти сада могу бити предмет спора, а не само колективни уговори као што је то до сада био случај.

Што се тиче индивидуалних радних спорова, изменама је предвиђено да се и они могу решавати, рекао је Љајић и нагласио да су то спорови поводом отказа, уговора о раду и уговарања исплате минималне зараде.

Љајић је истакао да је највећи број амандмана стигао на овај предложени члан закона и оценио да су они сасвим смислени и да највећи њихов део треба да буде прихваћен.

Министар рада и социјалне политике је објаснио да то значи да предмет индивидуалних спорова треба да буду и они поводом накнада за исхрану током рада, накнада трошкова за долазак и одлазак са рада, исплата јубиларне награде и исплата регреса за коришћење годишњег одмора.

Трећа измена односи се на потписивање посебних услова за избор арбитара како би се обезбедила што већа правна заштита учесника у поступку, рекао је Љајић.