Ђелић је након учешћа на конференцији "Да ли се ЕУ и западни Балкан размимоилазе?" коју је организовала Фондација Фридрих Еберт нагласио да се присутни представници држава западног Балкана слажу са иницијативом Грчке да цео Балкан буде примљен у ЕУ до 2014. године.

Према његовим речима, око тога за сада нема јединственог мишљења међу чланицама ЕУ, што је на конференцији потврдио и директор Дирекције за западни Балкан Пјер Мирел.

За сада не постоји консензус у ЕУ око тог питања и то је технички доста тешко изводљиво, али видимо да је, за разлику од истог периода прошле године када је ЕУ била несигурна око свог институционалног уређења, када је улазила у најдужу и најдубљу кризу после Другог светског рата, ова година нешто боља, објаснио је потпредседник Владе Србије.

Он је указао на то да је важно да се унутар 27 држава чланица ЕУ што пре постигне консензус о примени Прелазног споразума са Србијом, јер од тог момента наша земља апсолутно има капацитете да у року од 6 до 12 месеци постане и формално кандидат за улазак у ЕУ.

Ђелић је упозорио на то да има много људи у Европи који мисле да се регион и даље није у потпуности изборио са организованим криминалом и корупцијом, и оценио да је на земљама региона да, као што то Србија у последње време са пуно успеха ради, докажу да то није тачно.

Потпредседник Владе Србије навео је да је сада ипак повољан тренутак, с обзиром на то да су недавно објављени повољни годишњи извештаји Европске комисије о реформама у региону.

Према његовим речима, с друге стране постоји реалност одређених блокада, а за Србију је јасно да је питање Хага и даље отворено, док друге земље имају друге проблеме.

Он је додао да је вероватно да ће о молби Албаније за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ бити расправљано идуће недеље у Европској унији, и оценио да је то добро за ту земљу, али и за Србију и читав западни Балкан.

Потпредседник Владе истакао је да је то и разлог више да Србија крајем године озбиљно размотри подношење сопственог захтева за чланство у ЕУ.

У том смислу постоји добра база за покрет. С друге стране, због економске кризе, чињеница је да смо и даље у прелазном периоду, јер нове институције ЕУ које произилазе из Лисабонског споразума још нису формиране и потребно је урадити и тај административни део посла, закључио је Ђелић.