Милан Марковић и Снежана Маловић

Фото: Танјуг

Марковић је на округлом столу „Представљање и дискусија о Нацрту закона о управним споровима“, који је Министарство у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе одржало у Центру "Сава", указао на то да тај документ уједно омогућава и успостављање ефикасних механизама спољне контроле рада органа управе и носилаца функција.

Према његовим речима, нови закон о управним споровима обезбедиће судску заштиту права и интереса грађана и правних лица и променити однос управе према грађанима.

Министар је рекао да је Закон о управним споровима који је на снази, а који је усвојен 1996. године, застарео јер је Србија у претходних 10 до 13 година прошла кроз велике промене, донела је нов Устав 2006. године, а у том периоду основан је и велики број агенција и органа.

Он је додао да је нацрт новог закона у складу са Европском повељом о правима човека коју је Србија ратификовала 2003. године.

Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић указала је на то да је закон о управним споровима један од најважнијих у свакој демократској држави јер одређује поступак судске контроле управних аката које доносе органи државне управе, територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, као и други органи и организације који имају јавна овлашћења.

Маловић је додала да је, према важећим прописима, надлежност за решавање у управним споровима била подељена између окружних судова и Врховног суда Србије.

Она је објаснила да је Нацртом закона предвиђено да постоји један управни суд са надлежношћу за целу територију Србије, и оценила да ће то допринети уједначавању судске праксе.

Према њеним речима, поред тога предвиђено је и да Управни суд има и три одељења изван Београда, и то у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, ради ефикаснијег суђења у управним споровима по тужбама против управних аката које доносе органи аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе.

Шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер истакао је да нацрт овог закона подржава основне европске принципе, међу којима су законитост, одговорност, транспарентност и ефикасност.

Овакви закони унапређују живот грађана и традиционалну државну администрацију чине сервисом грађана, указао је Дежер и навео да се у нацрту закона издваја неколико елемената.

Према његовим речима, то су, пре свега, усклађеност са ЕУ повељом јер нацрт штити права грађана, пре свега право на фер суђење, и то кроз саслушања, једнакост страна пред законом и поделу судских трошкова.

Такође, он је оценио да је реформа администрације у Србији спора и да мора бити настављена, и истакао да је важно да се омогући ефикасно извршење одлука, као и да морају бити предвиђени механизми за убрзање поступка.

Констатовали смо да закон мора да буде основа система који ће омогућити ефикаснији судски поступак, навео је Дежер и додао да закон о управним споровима мора да гарантује свеобухватну заштиту грађана.

Шеф Делегације Европске комисије рекао је да закон отвара могућност и за то да у предметима суди један судија, уместо већа које чини неколико њих, као и механизме за убрзање судског поступка и казне за оне који га успоравају.

Специјални представник генералног секретара Савета Европе у Србији Константин Јерокостопулос истакао је да је овај савет спреман да добру сарадњу коју има са Србијом настави и унапреди како би Србија на имала добре законе, одрживи економски развој и тиме успешно наставила свој пут ка ЕУ.

Округлом столу присуствовали су и чланови радне групе за израду закона, судије Врховног суда Србије, декани и професори појединих факултета и други.

Циљ закона јесте да обезбеди судску заштиту права и правних интереса физичких и правних лица и других странака и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима.