Фото: politika.rs

Званични сајт Владе преноси делове овог разговора:

Преговори са ММФ-ом:

- Нема боље потврде да ова влада води добру и одрживу политику, на краћи али и на средњи и дуги рок, од успешно окончаних преговора са Међународним монетарним фондом. То није само обичан сертификат, већ и доказ уверености ММФ-а да Србија заслужује да јој одобри даље коришћење зајма од готово три милијарде евра: да смо кредибилни партнер и да ћемо тај новац моћи да вратимо.

Одлука када ћемо и колико новца повући препушта се Народној банци Србије јер поменута средства нису за буџет већ за девизне резерве, које су и без тих средстава више него солидне, и достижу 9,7 милијарди евра.

Да ли су преговори до последњег тренутка били неизвесни?

- Не мислим да је било толико тесно, нити да су преговори били толико тешки. Главни камен спотицања било је дефинисање одрживе економске и фискалне политике на средњи и дужи рок. То, примера ради, значи да се држава неће презадужити тако да дође на ивицу колапса. Одржива политика подразумева да се у средњем року дефицит сведе на нулу или на ниво који се може финансирати из сопствених извора без задужења.

Када би дефицит могао да се сведе на нулу?

- То није квантификовано, али је идеја да то учинимо за три до четири године. Да следеће године дефицит сведемо са 4,5 на четири одсто БДП-а, у 2011. на пример на три, у наредној на два и онда на један одсто, што је потпуно одрживо.

При томе не треба губити из вида да је дефицит у кризним годинама лек за рецесију, да је оправдан чак и да је дошло до пораста дуга. Ми смо се ове године нето задужили само за нових 200 до 300 милиона евра, док је све друго задужење којим смо платили доспеле обавезе, што не повећава дуг.

Као кад од некога узмете сто динара да бисте другом вратили сто. А да нам се то не би десило у наредним годинама, ићи ћемо на смањење дефицита и реструктурисаћемо нашу буџетску потрошњу, смањивањем текуће у корист капиталне потрошње, и то тако да капитални део буџета буде већи од дефицита.

Смањење трошкова за пензије и реформа пензионог система:

- Пензије ће, као и плате, остати замрзнуте и у 2010, а од 2011. године почеће индексација у складу са законским предлогом који ће бити припремљен до следећег доласка ММФ-ове мисије, у фебруару. Осим као формула за усклађивање, њиме ће бити пооштрена контрола и критеријуми за одлазак у пензију.

Како ће се пензије усклађивати?

- Пензије ће пратити кретања у привреди. Имамо доста опција и верујем да ћемо наћи прихватљиву и за државу и за пензионере.

Шта треба урадити у наредном периоду да би ММФ-ов борд крајем децембра потврдио закључење ревизије?

- Да усвојимо буџет и пратеће законе који ће обезбедити да приходи буду на договореном нивоу, као и да Скупштина усвоји законе који су основ за рационализацију администрације на републичком и локалном нивоу. Са ММФ-ом смо договорили глобалне цифре у које треба да упакујемо појединачне буџетске ставке.

Шта ће грађанима и привреди донети најављене корекције пореских прописа?

- Пошто смо се определили да дефицит не смањујемо повећањем прихода, већ смањењем расхода, пореске корекције неће донети додатно оптерећење за обвезнике. Настојаћемо да уведемо више правичности, да поједноставимо систем и обезбедимо бољу наплату. Постоје одређене идеје чије ефекте тек треба тестирати.

Уштеде у буџету:

- Три најкрупније буџетске ставке су пензије, плате које остају замрзнуте и социјална давања која ће у неким деловима бити повећана. Продужењем замрзавања плата и пензија уштедело се више од 50 милијарди динара. Додатне уштеде ће донети и рационализација администрације и замрзавање суме за набавку робе и услуга.

Да ли се, осим на средства ЕУ, Светске банке и задуживања на домаћем тржишту, за покриће дефицита рачуна и на 200 милиона долара руског кредита?

- Да, ако добијемо услове који су за нас прихватљиви.

Шта је за Србију прихватљиво?

- Нешто између изузетно повољних услова под којима се задужујемо код међународних финансијера, попут Светске банке и оних под којима се задужујемо за покриће дефицита на тржишту код комерцијалних банака.

А ако то не буде прихватљиво за руску страну?

- Ништа ми не морамо. Финансијском политиком коју смо водили ове године обезбедили смо да ништа не морамо да урадимо на пречац, па ни да се задужујемо.

Субвенције државе:

- Субвенције су, нажалост, наша нужност, али и ја бих волео да се у наредном периоду око тих ставки поведе расправа и утврде пре свега приоритети, а онда и критеријуми за доделу на основу ефеката. Иначе, како је договорено, директне субвенције у следећој години не могу прећи 43 милијарде. Постоји још једна ставка од 30 милијарди динара која се зове "набавка финансијске имовине", што се једноставније може назвати позајмицама и у ту квоту су урачуната и државна улагања по основу аранжмана са компанијом "Фијат".