Ђелић је на јавном часу о климатским променама, који је одржан на Факултету за медије и комуникације у оквиру Недеље Уједињених нација, истакао да томе може допринети свако од нас, и подсетио на то да климатске промене постају све учесталије.

Потпредседник Владе рекао је да ће у наредном периоду у свету бити донет велики број одлука које ће се одразити и на Србију, која мора бити активан партнер у циљу постизања договора око смањења емисије угљен-диоксида.

Он је навео да у овом тренутку није могуће постићи консензус на нивоу планете када је реч о обавезујућим критеријумима, и подсетио на то да се на конференцији о климатским променама у Копенхагену крајем године очекује напредак у договорима.

Ђелић је нагласио да је Кјото протоколом предвиђено да развијене европске земље смање ниво угљен-диоксида за 20 одсто до 2020. године и да омогуће да 20 одсто енергије долази из обновљивих извора, као и да се за 20 одсто повећа и енергетска ефикасност.

Према његовим речима, Јапан се обавезао на то да постигне смањење емисије угљен-диоксида за 25 одсто, при чему су развијене земље спремне да финансирају пројекте земаља у развоју који би допринели глобалном смањењу емисије.

Он је истакао да је и Србија погођена климатским променама и да би то у наредним годинама могло негативно да се одрази и на пољопривреду, и упозорио на то да се климатске промене не смеју игнорисати.

Ђелић је нагласио да улагање у науку и институте за семе, како би се направиле сорте које ће бити отпорне на климатске промене, није избор већ наша обавеза, и навео да су Стратегијом научног и технолошког развоја Србије пољопривреда и храна дефинисане као приоритети.

Стални координатор Уједињених нација у Србији Вилијам Инфанте оценио је да климатске промене немају границе, и подсетио на то да је унапређење енергетске ефикасности веома важно.

Инфанте је навео да би требало регулисати и цене струје како грађани не би много трошили и како би почели да размишљају о побољшању изолације својих кућа.