Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић је, образлажући Предлог закона о тајности података на седници Скупштине Србије, истакла да ће тај документ утврдити критеријуме на основу којих ће се домаћи, као и страни подаци од интереса за Републику Србију, одредити као тајни.

Она је објаснила да је предложеним решењима дефинисан круг овлашћених лица за одређивање тајности података, као и правила за одређивање степена тајности, а прецизно су утврђени и рокови и услови престанка тајности података.

Маловић је указала на то да је предложени закон од изузетног значаја за нормативно уређење те области у нашој земљи и додала да је Србија једна од ретких земаља у Европи која материју правног режима тајности података није регулисала у једном закону на целовит и прецизан начин.

Такође, Маловић је прецизирала да је та област у Србији дефинисана у више од 400, углавном подзаконских аката и оценила да такав начин уређења није одржив, ни са становишта заштите националне безбедности, као ни из угла правне сигурности, заштите и остварења права грађана.

Додатни проблем представља чињеница да упоредна правна решења не подржавају поделу тајних података на државне, службене и војне, објаснила је Маловић и додала да ће се убудуће подела тајних података обављати на основу њиховог садржаја.

Она је прецизирала да тајни податак може имати четири степена тајности: "државна тајна", "строго поверљиво", "поверљиво" и "интерно" и додала да ближе критеријуме за одређивање највишег степена тајности, а то су "државна тајна" и "строго поверљиво", одређује Влада, уз претходно мишљење Савета за националну безбедност.

Према њеним речима, предвиђено је да председници Скупштине, Републике и Владе Србије имају приступ тајним подацима без одобрења и да користе податке било ког степена тајности на основу функције, а у циљу обављања послова из њихове надлежности.

Маловић је рекла да је Министарство правде предложило амандманом да право на приступ тајним подацима без безбедносне провере ради обављања послова из њихове надлежности имају и државни органи и руководиоци државних органа које бира Скупштина Србије, судије Уставног суда и судије.

Министар културе Небојша Брадић је, образлажући Предлог измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, навео да је постојећи закон допринео демократизацији односа у друштву, афирмацији начела јавности власти и слободе информисања, сузбијању корупције и омогућио већу контролу над радом државне управе.

Предложене измене израђене су са намером да се грађанима још више олакша приступ информацијама органа јавне власти, рекао је Брадић и додао да су прецизирани максимално скраћени рокови за добијање информација од јавног значаја и предвиђена могућност да грађани добију информацију у оном облику у коме је траже.