Фото: Танјуг

У том документу се наглашава да се Србија залаже за поштовање међународног права, јачање улоге УН, ЕУ и ОЕБС-а, за стварање механизама за очување безбедности у свету, а да су стратешки приоритети Србије убрзавање процеса придруживања и приступања ЕУ, као и унапређење односа са Русијом, САД и земљама у региону.

Стратегија националне безбедности Србије представља најважнији стратешки документ којим се утврђују основе политике безбедности у заштити националних интереса Србије.

Полазећи од уверења да је национална безбедност Србије уско повезана са безбедношћу региона југоисточне Европе и континента у целини, Србија ће унапређивати односе са чланицама ЕУ, као и са чланицама и партнерима НАТО.

Приступањем НАТО програму Партнерство за мир Србија потврђује своје дугорочно опредељење да пружа допринос заједничким демократским вредностима и учвршћивању регионалне и глобалне безбедности, наводи се у стратегији.

Србија наглашава своје уверење да је активна и садржајна сарадња свих држава западног Балкана са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир пут за трајну стабилизацију и напредак овог региона.

Полазиште ове стратегије чине суверенитет и територијални интегритет, економски просперитет, социјална стабилност, развој демократије и владавина права, поштовање људских и мањинских права, европска спољнополитичка оријентација и унапређење сарадње са најутицајнијим субјектима међународне заједнице и државама у региону.

У документу се наводи да неповољан развој стања безбедности и примена "Свеобухватног предлога за решење статуса Косова" Мартија Ахтисарија, који није прихваћен у Савету безбедности УН, могу да изазове ескалацију насиља на Космету и постану извор ризика и претњи безбедности Србије и дестабилизације региона.

Томе доприноси и формирање паравојних, такозваних Косовских безбедносних снага које представљају озбиљну претњу постојећем режиму регионалне контроле наоружања и угрожавају равнотежу у региону.

У документу је истакнуто да се признавање Косова од појединих држава у непосредном окружењу Србије, као и одређеног броја држава у свету, неповољно одражава на јачање мера поверења и сарадње и успорава процес стабилизације на овим просторима.

Србија, како се наводи, посебно наглашава уздржавање од претњи силом, или употребе силе ради угрожавања територијалног интегритета или независности било које државе, поштовање постојећих међународно признатих граница и решавање спорова и отворених питања мирним путем.

Такође, наглашено је да је Србија, у заштити суверенитета и територијалне целовитости, одлучна да употреби дипломатска, правна и сва друга легитимна средства у складу са чврстим, уставно зацртаним, опредељењем да никада не призна одлуку привремених институција Косова и Метохије о једностраном проглашењу независности.

Тероризам и експанзија организованог криминала, корупција, недозвољена трговина наркотицима и оружјем, као и трговина људима, који су најизраженији на Космету, значајно оптерећују стање безбедности у југоисточној Европи, констатутје се у стратегији.

Скупштина Србије усвојила је данас и Стратегију одбране Србије, у којој је наведено да су витални одбрамбени интереси Србије очување суверености, независности и територијалне целовитости и заштита безбедности грађана.

Ту, како је наведено, спадају изградња поверења, унапређење безбедности и стабилности у региону и сарадња и партнерство с међународним безбедносним организацијама и институцијама демократских држава.

Спољнополитичка оријентација и реформски процеси у Србији позитивно утичу на унапређење политике добросуседства и сарадње, укључивање у европске и друге међународне безбедносне структуре, као и на јачање њене међународне позиције, наводи се у том документу.

Европска и евроатлантска оријентација земаља у региону и тежња ка заједничким цивилизацијским вредностима доприносе јачању међусобног поверења и сарадње, што умањује могућност настанка нових ризика и претњи безбедности Србије, наводи се у стратегији.

Србија је опредељена да изграђује и јача сопствене капацитете и способности за одбрану и да кроз интеграцију у европске и друге међународне безбедносне и одбрамбене структуре заједнички делује са другим државама и доприноси јачању националне, регионалне и глобалне безбедности.

Агресија на Србију сматра се мало вероватном, а може да настане као последица оружаних сукоба глобалног или регионалног карактера проузрокованих, пре свега, супротстављеним интересима великих сила или држава у региону.

Посебну претњу, како се наводи, представља оружана побуна која је заснована на сепаратистичким тежњама с циљем насилне промене међународно признатих граница, при чему је највећа претња националним интересима Србије противправно једнострано проглашена независност Косова.

Решење које се не заснива на Уставу Србије, међународном праву, Повељи УН и Завршном акту ОЕБС-а из Хелсинкија може да допринесе да криза и потенцијална ескалација насиља на том простору постану извор дуготрајне нестабилности региона, истакнуто је у том докумнету.

Такође, тероризам представља значајну претњу националној, регионалној и глобалној безбедности, при чему повезаност тероризма са појединим облицима организованог криминала представља посебну опасност за безбедност Србије.

У Стратегији се наводи да национални и верски екстремизам, као и распиривање националне и верске мржње, нетрпељивости и искључивости, који имају корене у сукобима на етничкој и верској основи, у ближој и даљој прошлости, представљају претњу националним интересима Србије.

Скупштина Србије усвојила је данас измене Закона о Војсци Србије (ВС), као и измене Закона о одбрани, којима се омогућавају свеобухватне реформе система одбране.

Закон о одбрани уређује систем одбране Србије као самосталне државе и утврђује надлежности државних органа и ВС у тим задацима, а усвојеним изменама је предвиђено да Влада Србије, на основу предлога ресорног министарства, доноси смернице за израду планова одбране и упутство о методологији за израду тих планова.

Извршна власт, такође, одлучује о оснивању и укидању војношколских и војних научноистраживачких установа и о њиховом укључивању у образовни и научноистраживачки систем Србије.

Министарство одбране ће, према усвојеним изменама, имати свој знак, симбол и друга обележја чији ће изглед и начин коришћења ближе уредити Влада Србије.

Законом се дефинишу права и дужности државних органа, аутономних покрајина, локалне самоуправе, грађана, привредних друштава и других лица у одбрани земље, а прецизирано је да је цивилна одбрана део јединственог система одбране, организована у циљу успешног функционисања државних органа, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, привредних друштава и других правних лица.

Цивилна одбрана дејствује на заштити и спасавању грађана у ванредном и ратном стању, као и на задовољењу потреба ВС у тим околностима.

Изменама је, такође, дефинисан и делокруг надлежности цивилне заштите, чија је основна функција заштита, спасавање и отклањање последица елементарних непогода, техничко- технолошких несрећа и других већих опасности које могу угрозити становништво, материјална и културна добра и животну средину.

Измене прописују обавезу припадника ВС да се при извођењу борбених и неборбених операција придржавају правила међународног хуманитарног права, а припадник ВС и других снага одбране има право да одбије наређење којим се од њега тражи поступање супротно Уставу, закону и међународном праву.

Изменама Закона о ВС прописује се обавеза припадника оружаних снага да дужности у мултинационалним операцијама извршавају у складу са прописима о употреби ВС ван граница Србије.

Министар одбране ће доносити акте о формацијама војних јединица и војних установа, а у његовој надлежности је и предлагање постављења, унапређења, разрешења и престанак службе генерала распоређених ван ВС.

Ресорни министар је, такође, овлашћен да поставља, унапређује, разрешава и одлучује о престанак службе официра ВС у чину мајора, потпуковника и пуковника распоређених на служби ван оружаних снага.