Фото: novosti.rs

Матић је, у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости", рекла да се правилником о броју и периоду на који се издаје лиценца, који је донело Министарство телекомуникација и информационог друштва, утврђују минимални услови и најмањи износ једнократне накнаде за издавање лиценце.

Пошто је тржиште телекомуникација специфично, тај износ се утврђује у поступку јавног надметања. Најнижи почетни износ биће на нивоу највише понуђене цене, коју ће доставити потенцијални инвеститори. Дакле, највиша понуђена цена биће најмања почетна на аукцији која следи. Завршни корак је аукција коју спроводи Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), а у оквиру аукцијског надметања одређују се коначна цена и победник, истакла је Матић.

Она је рекла да уколико у поступку јавног надметања достигнута цена буде неуобичајено ниска, лиценца неће бити додељена.

Мерење ће бити на основу компаративне анализе додељених лиценци на тржиштима која је смислено упоредити са нашим. То су првенствено земље региона, али и државе Европске уније које имају искуство у додељивању ове врсте лиценци, навела је Матић.

Министар за телекомуникације и информационо друштво је рекла да ће нови оператер моћи да користи већ изграђену инфраструктуру, на основу уговора који се склапа у складу са Законом о телекомуникацијама, или сопствену инфраструктуру, као и да ће корисници имати могућност да изаберу оператера чије ће услуге користити.

Према њеним речима, не очекује се да увођење новог оператера доведе до значајног пада вредности ”Телекома Србије”.

Слично се показало и у случају свих других држава ЕУ које су одавно увеле конкуренцију у област фиксне телефоније. Осим тога, показало се да је «Телеком Србија» у потпуности способан да се носи и са много оштријом конкуренцијом, што је ситуација коју имамо већ неколико година у мобилној телефонији, рекла је Матић.

Поводом почетка припрема за дигитализацију ТВ програма, Матић је истакла да ће се тај процес спроводити на врло високом нивоу.

Она је подсетила да све државе света имају обавезу да пређу на дигитално емитовање програма до 2015. године, као и да су државе ЕУ и нашег региона одабрале да процес преласка окончају до 2012. године.

Вредност ове инвестиције процењује се на око 75 милиона евра, што ће бити обезбеђено из повољних кредита и донација ЕУ. Такође, грађани који ТВ програм примају преко антенског система (дакле, немају ИПТВ, сателитску или кабловску телевизију), мораће да набаве и уграде апарат који ће омогућити да се дигитални сигнал претвори у аналогни и у таквом облику прикаже на постојећим телевизорима. Такав уређај моћи ће да се набави за две године по цени од неколико десетина евра, а држава ће из буџета суфинансирати набавку ових уређаја у одређеном проценту, рекла је Матић.

На питање када ће држава увести ред у рад кабловских дистрибутера, Матић је одговорила да је пословање оператера у области кабловске дистрибуције у потпуности у надлежности и под контролом Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ).

СББ је проглашен за оператера са значајним тржишним уделом и одређена му је обавеза контроле цена од РАТЕЛ-а. Што се тиче могућности за жалбу, корисници имају то право и своје притужбе на рад оператера могу упутити РАТЕЛ-у, који их решава у складу са Законом о телекомуникацијама, истакла је министар за телекомуникације и информационо друштво.