Београд, 16. октобар 2009. године – Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да Србија никада неће пристати на уступке када је реч о Косову и Метохији зарад чланства у Европској унији.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Нови годишњи извештај ЕК о напретку Србије у европским интеграцијама:– Извештај је позитиван за Србију и као такав је ушао у Стратегију проширења, која је синтеза извештаја за сваку земљу понаособ. Од 24 категорије чак у 22 је констатован напредак и може се рећи да је Извештај у техничком смислу довољан да послужи као темељ за добијање статуса кандидата. Наравно, формално добијање тог статуса подразумева заокруживање сарадње с Хашким трибуналом.
Позитивна ствар је та да је ЕК први пут званично и једногласно подржала примену Прелазног трговинског споразума. Могло би се очекивати да то буде предмет расправе на предстојећем састанку Савета министара ЕУ крајем овог месеца. Први пут се званично прихвата примена Прелазног споразума као „track record“, односно доказ капацитета Србије за примену тог споразума.
То изгледа као техничка ствар, али заправо показује да ће се сви наши напори у примени рачунати када се за то стекну политички услови. У том моменту ће све што смо урадили од јануара ове године бити анализирано као „track record“, односно као искуство у примени Споразума, а Србија ће од момента подношења захтева за чланство врло брзо доћи до статуса кандидата.
Када је реч о препорукама, у Извештају се инсистира на даљој борби против корупције, на томе да промене у правосуђу треба да избегну политизацију. Такође је важно да у домену економије Србија у будућности изгради стратегију индустрије, да се ради на поједностављењу процедура за формирање предузећа.
О ставу шефа Делегације ЕК у Београду да Србија треба да поради на примени закона и прагматичнијем приступу у односу на Косово:– Када је реч о примени закона, важно је прећи с квантитета на квалитет, то јест да закони што ређе буду усвајани по хитном поступку, да се о сваком од њих организује јавна расправа и обезбеди довољно времена за дебату у парламенту. С друге стране, требало би да избегавамо нашу бољку – квалитетни, али непримењени закони. Као што се види у Извештају, имајући у виду да пет земаља ЕУ није признало Косово, све што се разматра око тог питања мора бити статусно неутрално и у светлу Резолуције 1244. Унија се не меша у статусна питања, не може да тражи од нас да директно или индиректно признамо Косово, нити бисмо ми на то икада и пристали. Оно што је наглашено јесте налажење прагматичнијих начина за одржавање регионалних форума и функционисање ЦЕФТА, где је Србија предложила једно решење, а ЕК друго. Око регионалних форума приступ Београда ни на који начин не покушава да изолује представнике Косова, али тражимо да то буде у складу с Резолуцијом 1244, то јест уз присуство Унмика. Када је реч о ЦЕФТА, она јесте потписана с представником Унмик/Косово, а само договор свих може променити име учесника, тако да имамо снажне аргументе за нашу позицију.
Да ли то значи да Србија неће мењати своју позицију упркос препоруци ЕК:– Унија би желела да ситуација буде другачија, али више него јасне су линије преко којих ми нећемо прећи. Контакти с представницима косовских власти су могући и пожељни само ако је то урађено под капом и уз присуство Унмика.
Да ли ће Косово бити последње нерешено питање између ЕУ и Србије:– Србија никада неће пристати на уступке када је реч о Косову зарад чланства у Унији. Сигурно је да смо ми, потписујући полицијски споразум с Еулексом, показали жељу да се решавају проблеми људи који живе тамо. Србија је у протеклим годинама доприносила стабилности на Космету. Европа жели да на територији наше јужне покрајине буде економске и социјалне перспективе и ми се с тим слажемо, али ту имамо јасну црвену линију. Наглашавам да ЕК, супротно ономе што се тврдило, није израдила за Косово студију изводљивости. То је још један доказ да Брисел не третира Косово као државу.
Предлог ЕК о деблокади ССП-а:– Комисија је Извештај једногласно усвојила. То показује да наше позиције јачају. Знамо да је одлука о томе на Савету министара и да тамо треба успоставити консензус. Наши напори иду у правцу да Савет размотри овај извештај и конкретне предлоге Комисије. Најповољније би било да се то догоди на октобарском заседању Савета министара, а ако не тада онда у децембру, на Самиту ЕУ. Савет би могао да поздрави предлоге Комисије и то би значило да дају политичку подршку, а најпозитивнији исход по Србију била би одлука да се почне с применом ССП-а. Након тога би подношење кандидатуре за чланство било веома једноставно, пука формалност.
На који начин је могуће постићи консензус унутар ЕУ о деблокади ССП-а:– Једини сигурни пут Србије је проналажење преосталих оптуженика и њихово изручење. Тај услов неће нестати, чак и да се у овом тренутку постигне консензус у ЕУ око деблокаде ССП-а. Могло би се очекивати да Србија неће формално добити статус кандидата све док се то питање не реши. Позитивно је то што све капацитете ангажујемо у решавању тог питања. Ако до тога не дође, остаје нам да у предстојећем извештају главног хашког тужиоца Сержа Брамерца докажемо да радимо све што можемо да се та сарадња заокружи.
Да ли без потпуне сарадње с Хагом Србија не би требало подноси кандидатуру?– Подношење кандидатуре и добијање статуса кандидата нису исте ствари. Најупутније је да, уколико до краја октобра не дође до деблокаде Прелазног споразума, Србија сачека резултат Самита ЕУ у децембру и да поново у договору с Комисијом и тада земљама чланицама размотри питање кандидатуре.
Да ли ће грађани Србије од 1. јануара моћи слободно да путују:– Сигуран сам да ће налази техничке мисије, као последња провера пред одлуку Савета министара 30. новембра или 1. децембра, бити позитивни. Све док те одлуке нема, треба бити опрезан, али веома смо близу успеха. Првог јануара се уједно и настављају реформе јер статус белог шенгена мора да буде одржаван. Други аспект укидања шенгенских виза је спровођење споразума са земљама ЕУ о реадмисији. Наша дугорочна амбиција је да постанемо део шенгенског простора, што ће подразумевати да наша конзуларна представништва издају визе за грађане чије земље нису део тог простора. То значи да конзуларна представништва Србије морају следеће године да буду боље опремљена јер смо због недовољне опремљености морали да предложимо продужење рока за важење старог пасоша, да би наши држављани који живе у иностранству могли да имају валидну путну исправу као базу за издавање боравишних дозвола.
Подношење кандидатуре за чланство у ЕУ:– Све у своје време. Питање подношења кандидатуре за чланство је питање коме треба да се посветимо у децембру, уколико до тада не буде одблокиран Споразум. Наш приоритет у овом моменту мора бити заокруживање сарадње с Хагом, као и покушај да се препоруке из Извештаја ЕК преточе у одлуке Савета министара, а да питање кандидатуре оставимо за децембар.