Београд, 13. октобар 2009. године – Директор Института за онкологију и радиологију Србије Ненад Боројевић изјавио је данас да се пуштањем у рад два линеарна акцелератора на овом институту завршава трогодишњи циклус технолошке обнове службе радиотерапије.
 |
Фото: Танјуг |
Боројевић је на конференцији за новинаре, одржаној у Институту за онкологију и радиологију, истакао да ће тиме значајно бити побољшани услови лечења пацијената у овој установи.
Према његовим речима, у протекле три године је, захваљујући Министарству здравља, Републичком заводу за здравствено осигурање и Институту за онкологију и радиологију, у Клиници за онколошку терапију и дијагностику инсталирана нова опрема чија вредност износи приближно 12 милиона евра.
Он је подсетио на то да се у Институту за онкологију и радиологију, због великог броја пацијената који гравитирају београдском региону, малог броја апарата и листе чекања, већ дужи низ година радни процес организује у три смене.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић истакао је да ће инсталирањем линеарног акцелератора дијагностичко-терапијски пункт Института за онкологију и радиологију имати карактеристике било ког светског пункта.
Он је подсетио на то да су из буџета Србије 2002. године опредељена средства у износу од 439 милиона динара за радиолошку опрему за овај институт, Клинички центар Ниш, Клиничко-болнички центар Крагујевац, Институт за онкологију Сремска Каменица и Завод за онкологију и радиологију Кладово.
Милосављевић је указао и на податке који говоре о томе да у овом тренутку кардиоваскуларна обољења и карцином представљају највећи проблем на планети, као и да ће до 2025. године бити значајно повећан број оболелих од рака.
Министар је указао на то да је српска онкологија доживела да је једна трећина укупног новца који је држава у последњих седам година одвојила ушла у пет здравствених установа у којима се третира карцином.
Према његовим речима, због тога је акција "Србија против рака" прави одговор јер је Европа против рака од 1985. до 2000. године успела да смањи смртност за 10 до 15 одсто, при чему се планира да у наредних десет година смртност од малигних болести буде смањена за још толико.
У том смислу Србија је на нивоу задатка зато што зна димензије проблема и зато што се наша земља ухватила у коштац са тим проблемом чим је схватила његове димензије, закључио је Милосављевић.