Београд, 12. октобар 2009. године – Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да се излазак Србије из рецесије очекује најкасније у првом тромесечју 2010. године, док се у четвртом кварталу ове године очекује видљив опоравак српске економије.
Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, навео да се очекује и да ће пад бруто домаћег производа ове године бити три одсто, што је мање него што је предвидео Међународни монетарни фонд (ММФ).
Према његовим речима, укупни буџетски дефицит ове године износиће 4,5 одсто бруто домаћег производа, што је испод просека евро зоне, где дефицит износи шест одсто.
Динкић је најавио да ће држава наредне године радити на смањењу дефицита, али и додао да не треба очекивати спектакуларне резултате и да би укупни буџетски дефицит у 2010. години требало да износи четири одсто.
Он је прецизирао да ће Србија ове године остварити јавне приходе за један до два одсто веће него лане, односно да ће они бити већи за 10 до 15 милијарди динара него што је то прогнозирао ММФ.
Министар је објаснио да су текући приходи имали негативан тренд, односно да су падали у првој половини године, али су од јула почели да расту, па су 8. октобра ове године били на истом нивоу као прошле године, при чему су истовремено девизне резерве порасле за 1,5 милијарди евра у односу на почетак године.
Динкић је рекао да је Србија од 2000. године до данас четири пута смањила јавни дуг, и то у време док још није била криза, што јој сада олакшава ситуацију, и прецизирао да дуг у Србији износи приближно 32 одсто бруто друштвеног производа, док је у Европи тај просек 82,5 одсто, што је изнад договора из Мастрихта јер су земље ишле на проширење буџетског дефицита.
Према његовим речима, Србија има средстава за покривање буџетског дефицита до краја ове и идуће године тако да ће смањити емитовање хартија од вредности за те сврхе и заменити их јефтинијим изворима.
Динкић је навео да наша земља има 758 милиона евра у резервама Народне банке Србије, и додао да ће, како се очекује да ће наредне године дефицит износити четири одсто, за његово покривање бити потребно 1,6 милијарди евра.
Србија има уговорене зајмове за једну милијарду евра, а добићемо 400 милиона долара од Светске банке, 300 милиона евра од Европске уније и 211 милиона евра за Коридор 10, док ћемо остатак покрити кредитом од Русије, указао је министар.
Он је рекао да Србија више неће повлачити средства од Међународног монетарног фонда, без обзира на постигнути споразум, и додао да ће се тек видети да ли ће та средства моћи да се користе и за покривање буџетског дефицита.
Министар економије и регионалног развоја изразио је очекивање да ће на једној од седница Владе до краја године бити укинуто приближно 200 непотребних подзаконских аката, а до ће до средине идуће године тај процес бити завршен и у Скупштини Србије.
Циљ Свеобухватне реформе прописа (СРП) јесте укидање штетних и непотребних административних процедура и смањење трошкова пословања за 25 одсто, указао је Динкић и потврдио да ће од нове године бити уведен такозвани "једношалтерски систем".
Према његовим речима, привредници тренутно приликом пријављивања и одјављивања запосленог морају да се јаве на три шалтера – ПИО фонда, Републичког завода за здравствено осигурање и Националне службе за запошљавање, и да том приликом за два нова радника (који имају трочлане породице) ручно попуне 27 образаца на 52 листа папира, да попуне 654 колоне и прибаве и надлежним органима доставе 43 документа.
Од нове године послодавци ће раднике моћи да пријаве и одјаве на једном шалтеру – РЗЗО и да на то утроше знатно мање времена, истакао је Динкић и оценио да ће на тај начин бити побољшан пословни амбијент у земљи.
СРП предвиђа и укидање и измену компликованих процедура у Пореској управи, али и координацију инспекцијске контроле тако што ће бити обједињене различите инспекције и уведена електронска база података, додао је министар.
Он је објаснио да је у оквиру СРП-а предвиђено увођење електронске комуникације између државних органа како би непотребне евиденције и регистри били укинути, при чему ће централизована евиденција омогућити електронски приступ регистрима, успостављање електронских сервиса и регистара, као и објаву свих процедура на интернету.
Динкић је навео да је Влада Србије на последњој седници донела закључак којим се рокови за увођење електронске управе скраћују, и то најдаље до 31. децембра 2011. године, и указао на то да ће укидањем непотребних и штетних процедура које оптерећују грађане и гуше привреду бити укинута и радна места у администрацији која су везана за те непотребне процедуре.
Критеријум за смањење администрације биће општа корисност радног места у администрацији која обавља послове везане за привреду, а она ће бити одређена на основу препорука привредника прикупљених кроз СРП, закључио је потпредседник Владе Србије.
Говорећи о макроекономским кретањима у земљи, Динкић је указао на то да ће овогодишња инфлација бити нижа од пројектоване и да ће износити приближно шест одсто.
Он је истакао да се то базира на чињеници да до краја године неће бити повећања цена које су под контролом државе, док код оних које се слободно формирају долази и до пада.
Министар је подсетио на то да је дошло до пада спољнотрговинског дефицита који је преполовљен и износи 31 одсто, и додао да је дошло и до пада извоза од 24 одсто, али да је увоз много више опао.
Према његовим речима, дефицит текућег платног биланса налази се на историјском минимуму од 2,4 одсто бруто друштвеног производа.
Динкић је указао на то да је у земљи велики број незапослених, који је у септембру износио 737.160, што је мање него у мају када је било 767.547 незапослених, али за 20.000 више него у октобру прошле године.
Стопа незапослености у априлу је била 16,4 одсто, што је висока стопа, али у неким европским земљама је и виша, као на пример у Шпанији, где износи 19 одсто, рекао је Динкић.
Он је рекао да Влада Србије спремно дочекује делегацију ММФ-а, и изразио очекивање да ће ти разговори бити успешно завршени.
Министар је подсетио на то да је Влада Србије на последњој седници усвојила Предлог закона о максималном броју запослених у државној администрацији, а да ће на седници у четвртак, 15. октобра, усвојити предлоге још два закона – о државним службеницима и о максималном броју запослених у локалним самоуправама.
Према његовим речима, ситуација у земљи је побољшана у односу на последњу посету ММФ-а који је прогнозирао да ћемо имати мање буџетске приходе.
Говорећи о предстојећој рационализације државне управе, што је био један од претходних услова ММФ-а, Динкић је објаснио да је оцењивање државних службеника предвиђено постојећим законом о државним службеницима и да се оно спроводи сваке године, али да јавност са тим није била упозната.
Оцењивање запослених биће извршено у последњем кварталу ове године и биће упоређено са претходним оцењивањем, рекао је потпредседник Владе и изразио уверење да ће највећи одлазак вишка радника у државној администрацији уследити након укидања непотребних законских прописа и доношења нових систематизација радних места.
Динкић је поновио да ће сваки министар предложити рационализацију у свом сектору, односно укидање одређених сектора, на основу којих ће бити укинута и места за одређени број државних секретара.
Такође, он је саопштио да је субвенционисане кредите за ликвидност у укупном износу од 900 милиона евра добила 8.471 фирма, и подсетио на то да је обавеза тих фирми да не отпуштају раднике.
Он је као позитиван тренд оценио то да предузећа све више траже динарске кредите за ликвидност, и прецизирао да је највише кредита реализовано преко Банке Интеза, Комерцијалне и Уникредит банке.
Динкић је рекао да су банке у Србији три пута боље капитализоване од европских и да расте девизна штедња грађана, која је ове године повећана за 550 милиона евра и на данашњи дан износи 5,35 милијарди евра.
ВИДЕО: Млађан Динкић о укидању непотребних подзаконских аката