Срећковић је, образлажући предлог овог закона у парламенту, указао на то да нова политика према дијаспори мора бити дугорочна и независна од интереса политичких партија, и истакао да подршка овом закону није подршка ниједној политици и ниједној конкретној идеологији.

Овај закон је одраз чврсте решености Србије да буде модерна, демократска, међународном праву привржена земља, која жели да буде лидер у региону и део свих европских интеграционих процеса, а при томе очува идентитет и гаји најближе односе сарадње са Србима у целом свету, поручио је министар.

Он је подсетио на то да у свету живи између три и четири милиона Срба, који су својеврсни амбасадори своје државе, али и оценио да наша земља мора да се замисли над чињеницом да 40 одсто њених грађана живи ван граница матице.

Не смемо више никада да дозволимо да у Србији преовлада политика која подстиче људе да из ње одлазе, рекао је Срећковић и прецизирао да сваке године, по основу девизних дознака дијаспоре, у Србију уђе приближно пет милијарди долара, што чини између 14 и 15 одсто бруто домаћег производа.

Чврстог сам уверења да овај закон представља суштински заокрет у политици према расејању јер ће милиони наших људи у свету и у региону добити прилику за то да се активније укључе у дешавања у Србији, али ће и из Србије добити праву подршку која је дуго, сувише дуго, изостајала, поручио је министар за дијаспору.

Он је навео да никада више наши људи у свету не смеју бити третирани као политички непријатељи, као и да Срби у региону никада више не смеју бити злоупотребљавани у дневнополитичке сврхе.

Срећковић је подсетио на то да је у процедури креирања овог закона одржана јавна расправа која је трајала пуних шест месеци, и у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света, док је радна верзија овог акта послата на 2.400 адреса организација, удружења и угледних појединаца.

Међу организацијама које су се укључиле у израду закона су и Конгрес српског уједињења, Српска народна одбрана, Савез српских удружења у Немачкој, Српски савез у Шведској, Уједињена српска дијаспора Евроазије, Српски институт за јавну дипломатију и Удружење Срба Грчке, навео је Срећковић.

Он је објаснио да се законом дефинише да је дијаспора економска и политичка емиграција која је у различитим временским фазама одлазила у иностранство, најчешће због погрешне политике која је доводила до мањка демократских слобода и лоших услова живота.

Према његовим речима, дијаспору чине сви држављани и потомци држављана Србије који живе ван граница Србије, без обзира на националну, верску, политичку или било коју другу припадност.

Срби у региону су аутохтоно становништво које на тим просторима живи вековима, а у неким државама су били или су још конститутивни народ, додао је министар за дијаспору.

Он је истакао да је законом предвиђено оснивање Скупштине дијаспоре и Срба у региону, која ће бити симбол јединства државе и народа и коју ће чинити 45 делегата, а њихов избор ће споразумно утврђивати организације дијаспоре, као и организације Срба у региону.

Поред председника Владе, ресорних министара, представника Радио-телевизије Србије, Привредне коморе Србије и Српске православне цркве, као почасни гост и симбол јединства у раду Скупштине учествоваће и председник Републике, указао је Срећковић.

Предлог закона, како је навео, предвиђа и доношење стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, која ће дефинисати мере за унапређење односа матичне државе и дијаспоре.

Закон предвиђа и конституисање Савета за односе са Србима у региону, на чијем челу ће бити председник Србије, затим председник Владе Србије, ресорни министри, председник Извршног већа АП Војводине, представник Српске православне цркве, као и комесар Комесаријата за избеглице Србије, прецизирао је министар.

Према његовим речима, биће основан и буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону ради остваривања конкретних циљева: употребе, учења, чувања и неговања српског језика и ћириличког писма, спречавања асимилације, унапређење информисања, као и развој узајамно корисних односа између стране државе у којој живи дијаспора и матичне државе.

Основно полазиште овог закона јесте да се убрза пут Србије у ЕУ, као и да наша земља постане фактор регионалне стабилности и развоја, модерна и демократска држава која поштује међународно право и западне стандарде понашања, али и штити своје државне и националне интересе, закључио је Срећковић.