Марић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, оценио да је тај системски закон и најважнији у пакету који чине три закона, а у којем су и закони о заштити од пожара и о експлозивним материјама.

Он је најавио да би у року од највише два месеца од усвајања закона кадрови у Сектору цивилне заштите, који су сада у домену Министарства одбране, прешли у надлежност МУП-а.

Помоћник министра је прецизирао да Београд има 16 ватрогасних станица, што је недовољно, и додао да постоји идеја да главни град добије још најмање 22 мање ватрогасне станице како би се скратило време стизања ватрогасаца на места пожара.

Марић је указао на то да постоји и идеја да сва места у Србији која до сада нису имала ватрогасне спасилачке јединице добију такве службе, као и да се ради на томе да и скијалишта добију ватрогасно-спасилачку посаду која се не би бавила само гашењем пожара већ и спасавањем ако буде потребе.

Према његовим речима, таква ватрогасно-спасилачка јединица већ постоји на Копаонику, а биће основана и на Златибору и највероватније на Старој планини.

У Србији постоји 161 ватрогасно-спасилачка јединица и у плану је формирање још три, истакао је Марић и додао да наша земља има 3.000 ватрогасаца, мада би, према броју становника, требало да их има између седам и осам хиљада.

Помоћник министра је указао на то да је израђен пројекат, чија вредност износи приближно 3,5 милиона евра, који подразумева опремање 18 ватрогасно-спасилачких станица дуж Коридора 10.

Он је навео податак да се Србији годишње догоди приближно 30.000 несрећа и кризних ситуација – пожара, поплава и еколошких инцидената, при чему је само у претходне две године страдало око 700 људи, а приближно 2.000 је повређено, док материјална штета износи скоро две милијарде динара.