Београд, 7. октобар 2009. године – Министар омладине и спорта у Влади Републике Србије Снежана Самарџић-Марковић изјавила је данас да медији убудуће треба да имају значајнију улогу у борби против насиља у спорту.
 |
| Фото: Танјуг |
Самарџић-Марковић је на представљању резултата истраживања на тему "Медији, спорт и насиље", одржаном у Палати Владе Србије, подржала мере које је Удружење спортских новинара Србије (УСНС) препоручило на основу резултата ових истраживања.
Она је оценила да ово истраживање, као велики корак напред у борби читавог друштва против насиља у спорту, указује на потребу да се у медијима жигошу, или игноришу сви који се недолично понашају.
Такође, Самарџић-Марковић је нагласила да су узроци који су довели до појаве насилничког понашања код једног броја младих између 15 и 30 година много дубљи, и указала на то да је реч о људима који су расли у временима сукоба у бившој Југославији, санкција, петооктобарских догађаја и слично.
Према њеним речима, они су у младости непрекидно били изложени насиљу, тако да је одговорност за њихово понашање сада на целом друштву.
Треба отворено рећи да између неких управа клубова и такозваних навијача постоји спрега, али и нагласити чињеницу да су медији, како говоре подаци из истраживања, само у 30 одсто случајева осудили насиље у спорту, док је у 52 одсто случајева тај однос био пасиван, указала је Самарџић-Марковић.
Она је подсетила на податак из истраживања који говори о томе да се узроци насиља у спорту, у чак 80 одсто случајева, налазе ван спорта, и додала да је истраживање показало да су жртве у 27 одсто случајева органи реда, као и да на сваких 136 дана погине један навијач.
Генерални секретар Удружења спортских новинара Србије Слободан Игрутиновић изјавио је да би се убудуће против насиља у спорту требало борити својеврсним медијским бојкотом сцена насиља, односно игнорисањем насилника и хулигана.
Хулигане и њихове вође не треба стављати у равноправан однос са спортистима, клубовима, органима реда и јавношћу јер се тако даје лош пример младим људима који, без јасних моралних и вредносних стандарда, пасивно усвајају насилничко понашање као нешто сасвим нормално, закључио је Игрутиновић.