Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Да ли ће бити разматрана куповина додатне количине вакцина?

- Став Радне групе је да треба да се вакцинишу сви грађани, и то није спорно, само питање је да ли све треба вакцинисати одмах или у наредне две године. Међутим, вакцина сама по себи, као и свака друга вакцина, носи одређени ризик од нежељених ефеката. Што више људи се вакцинише, биће већи број нежељених ефеката. Велико је питање за кога вакцина треба да буде обавезна, а коме треба да буде само понуђена. Ако пандемија буде слабија и нема много смртних случајева, биће питања што смо толико вакцинисали. Ако буде снажна пандемија, колико год да вакцинишете питаће вас зашто нисте више вакцинисали. Морамо да будемо опрезни, јер то је велики трошак. Доза неће бити јефтинија од неколико евра.

Када ће први пацијенти из Србије моћи да се упишу на листу чекања Европске организације за трансплантацију?

- Надам се да сам у четвртак успео да убедим УО Еуротранспланта да Србија треба да буде део те организације. Очекујем да ћемо прелиминарни уговор потписати до средине следеће године, и већ тада ћемо моћи пацијенте из Србије да ставимо на листу у Лајдену, иако Србија није пуноправан члан. Највише отпора има пре свега међу лекарима који ту виде сечење сопствених привилегија, јер неће одлучивати ни о чему, него ће им стизати одлука којем човеку шта пресађују.

Повећање партиципације:

- Већ сада је извесно да ћемо следеће године, вероватно и више пута, морати да повећавамо партиципацију за прегледе и лекове. То је једини начин да пребацивањем терета на оне који имају, одржимо садашњи ниво здравствене заштите.

Смањење трошкова у здравству:

- Не можемо да смањимо трошак јер је он сада најнижи могући. У Србији свега два и по милиона људи плаћа допринос за здравство, а седам и по милиона се лечи. Имамо једва 300 евра по становнику годишње за здравство, а цене савремене технологије су све више и лечење све скупље. Здравство је једини део јавне потрошње који је већ остварио уштеду у људским ресурсима. Из здравства је отишло 14.000 људи, а примљено је само 4.000.

Шта препоручује Светска банка?

- Извештај Светске банке "Како постићи више са мање" управо подсећа Србију да треба да се протеже онолико колико јој је губер. Ни Светска банка ни ММФ нису рекли - смер којим идете је лош, имате више запослених, трошите много новца, ефекат вам је никакав. Него су нам рекли - много тога је урађено, хајде да видимо шта можете још.

Одакле ћете почети?

- У здравству прво мора да се промени начин финансирања, надам се већ 2010. године. Награђивањем рада и кажњавањем нерада постићи ћемо боље резултате. Друго, недисциплина у запошљавању је чињеница, и то ћемо преиспитати.

Да ли ће се затварати или спајати домови здравља који раде са малом искоришћеношћу?

- Да ли треба да затворимо домове здравља у Трговишту, Босилеграду у Белој Паланци? Чињеница је да према броју становника ту не би требало да имамо домове здравља, али не могу таква питања да се сведу само на економетрију. Затварањем ових установа остварили бисмо минималну уштеду, а штета би била већа од користи. Нећемо затворити ниједан дом здравља.

Предлог о смањењу доступности нових технологија:

- Нисмо ни достигли оптималан ниво опремљености да бисмо могли да станемо, па да то буде најважнија уштеда. Опрема ће бити купована динамиком којом је неопходна. Не можемо да застанемо са набавком респиратора пред пандемију грипа.

Тренутно најслабија карика српског здравства:

- Главни проблем српског здравства нису ни опрема, ни зграде, него однос према пацијенту. Нормало је да човек у болници, када је најрањивији, очекује да сте љубазни и да се смешите и кад вам није до љубазности и осмеха. То су многи доктори и сестре заборавили. Ми смо сувише размажени, мислимо да је радно место запечаћено, а та извесност радног места је лоша и убија квалитет.