Борис Тадић говори на заседању Генералне скупштине УН

Фото: Фонет

Тадић је, обраћајући се учесницима 64. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, нагласио да ће државе које наставе да подржавају територијалну целовитост Србије допринети доношењу одлуке Међународног суда правде о легалности унилатералног проглашења независности у атмосфери лишеној политичких притисака.

Нема сумње да ће мишљење тог суда бити снажан правни преседан који ће се одразити на читав систем УН, а исход ће или одвратити друге сепаратистичке покрете од покушаја да спроведу своје намере, или ће их охрабрити да пођу сличним путем. Најпростије речено, уколико се не оспори ово једнострано проглашење независности, биће отворена врата за оспоравање територијалног интегритета било које чланице УН, упозорио је председник Србије.

Он је упутио позив свим чланицама УН да поштују чињеницу да се Међународни суд правде бави овим питањем и да његове одлуке не смеју бити прејудициране, а рад не сме бити ометан.

Према његовим речима, процес доношења саветодавног мишљења мора ићи својим током, без политичких притисака као што су нова признавања једнострано проглашене независности јужне српске покрајине.

Тадић је истакао да је, и поред тога што неки покушавају да једнострано проглашење независности представе као јединствени случај, неспорна чињеница да је реч о најобичнијем покушају насилног цепања једне чланице УН против њене воље и упркос противљењу Савета безбедности УН.

Председник Србије је поручио да је наша земља одлучна да проблем Космета решава мирним путем, инсистирањем на поштовању међународног права, али да истовремено жели да активно учествује у решавању конкретних, животних проблема грађана који живе на тој територији.

Позивам све одговорне учеснике у процесу изградње будућности на Косову да ближе сарађују са Владом Србије у спровођењу плана у шест тачака који је сачинио генерални секретар УН, а подржао Савет безбедности, рекао је Тадић.

Он је нагласио да је Србија стуб стабилности западног Балкана и да пружа кључни допринос демократској трансформацији региона, инсистирајући на јачању регионалне сарадње и гарантујући територијалну целовитост својих суседа.

Тадић је указао на то да централни стратешки циљ Србије остаје чланство у Европској унији, и додао да се не сме дозволити да се процес проширења ЕУ због новонасталих околности у свету заустави пре него што у њу буду укључене државе западног Балкана.

Како се приближавамо 20-годишњици пада Берлинског зида, не смемо заборавити да процес довођења свих европских нација под један кров није завршен. Остало је још много посла, и не сме се дозволити да замор у процесу проширења постане реалност као последица нове реалности у Европи. Солидарност мора остати високо на лествици наших циљева, истакао је председник Србије.

Кад је реч о спољнополитичкој оријентацији Србије, он је навео да, поред четири стуба спољне политике наше земље – Брисела, Москве, Вашингтона и Пекинга, званични Београд жели да продуби везе и са државама Покрета несврстаних.

То не желимо да учинимо само зато да бисмо поштовали традицију или јачали стара пријатељства, већ зато што верујемо да међународна стабилност и просперитет не могу бити консолидовани без узимања у обзир мишљења већине у светској породици народа, објаснио је Тадић.

Он је, осврћући се на садашњи тренутак у светској политици и економији, истакао да се мора окончати транзиција од старог поретка, који је био заснован на политичкој и економској доминацији, ка равноправној сарадњи свих нација.

Председник Србије је оценио да је то једини начин да се побољша дијалог између цивилизација, да се мултилатерализам учини ефикаснијим, као и да се обезбеди одрживи развој и искорени сиромаштво широм света.

Тадић је нагласио да је то и једини начин да се ефикасно бори против тероризма и прекограничног организованог криминала и напредује у процесу нуклеарног разоружања.

Он је указао и на велики значај борбе против климатских промена, и поручио да ће Србија током двогодишњег председавања Програму за заштиту животне средине УН (УНЕП) бити посвећена борби за успостављање "зелене економије" и чистијег света.

Председник је, у том циљу, изнео предлог да у Београду буде отворен регионални центар за праћење климатских промена, и додао да темељ будућих међународних односа треба да буде примена принципа садржаних у Повељи УН, јачање међународног права и људских права, равномернији развој светске економије и одрживо решавање проблема заштите животне средине.