Љајић је на конференцији за новинаре под називом “Сузбијање насиља у породици” прецизирао да је број пунолетних лица која су у 2004. години пријављена за насиље у породици износио 1.009, а у 2008. години 3.276.

Он је указао на то да је, према званичним подацима, евидентиран и пораст броја пунолетних лица осуђених за насиље у породици, и додао да их је у 2004. години било 374, док је прошле године тај број износио 1.681.

Министар је навео да су то званични подаци, али да је стварни број случајева насиља у породици много већи, и оценио да су случајеви насиља ескалирали и са негативним ефектима економске кризе.

Љајић је упозорио на то да свака друга жена трпи неки облик психичког или физичког насиља у породици, док су починиоци у 90 одсто случајева мушкарци, при чему нема општине у Србији у којој није забележено насиље у породици, које, најчешће, врше мушкарци.

Према његовим речима, према структури породично насиље је најчешће између супружника, након чега следи насиље над децом, сродничко насиље, као и насиље деце над родитељима, што показују и подаци центара за социјални рад.

У 2008. години имали смо 5.233 породице у којима је забележено насиље. Укупан број жртава насиља био је 7.666, од чега је било 3.112 деце, док број жена жртава насиља износи 3.226, прецизирао је министар.

Он је указао на то да 7,4 одсто насилника користи оружје или оруђе у наношењу повреда, и то најчешће под утицајем алкохола, и додао да се и сваког трећег дана у црним хроникама у новинама објављују чланци о насиљу у породици.

Све ово указује на неопходност хитне реакције државе и друштва уз садејство свих друштвених фактора, истакао је Љајић и оценио да је потребно да правосуђе и полиција буду ефикаснији у процесуирању свих случајева насиља.

На конференцији је представљен пројекат "Борба против сексуалног и родно заснованог насиља" који спроводи пројектни тим Управе за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике, и који за циљеве има сузбијање сексуалног и родно заснованог насиља и системско решавање проблема насиља у породици, кроз унапређивање законодавног оквира у тој области.

Пројекат се реализује уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке, а у сарадњи са канцеларијом Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

Амбасадор Норвешке у нашој земљи Хакон Бланкенборг рекао је да је насиље у породици свеприсутан проблем који не може бити решен у кратком временском периоду, али да је веома значајно да се он препозна и евидентира у друштву.

Бланкенборг је рекао да Србија није једина земља у којој постоји проблем насиља, и додао да је за његово решавање потребна размена искустава свих земаља.

Директорка Управе за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике Наталија Мићуновић указала је на то да не треба очекивати да ће насиље бити искорењено за три године колико траје пројекат, али да оно у том периоду може бити смањено.