Фото: blic.rs

Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" указао на то да поднети кандидатуру није проблем и да Србија то може да уради већ сутра, али да то без договора са европским партнерима не би имало ефекта.

Кандидатура мора бити договорени корак са ЕУ чији је циљ брзо добијање статуса кандидата и отпочињање преговора за улазак у ЕУ, истакао је потпредседник Владе и подсетио на то да је за добијање статуса кандидата неопходна примена Споразума о стабилизацији и придруживању, и то макар један дан.

Према његовим речима, редослед корака је познат и неће се мењати због Србије, због чега у овом моменту наши напори морају бити усредсређени на примену Прелазног трговинског споразума јер су Србији потребни суштински и одрживи помаци.

Одговарајући на питање да ли је ЕУ данас ближа консензусу о одмрзавању Прелазног споразума и ССП, Ђелић је подсетио на речи министра спољних послова Аустрије Михаела Шпинделегера да ће се његова земља заложити за примену Прелазног споразума на самиту ЕУ који ће бити одржан у октобру.

Уколико то не буде могуће, чекаће се нови извештај Сержа Брамерца у децембру, при чему су активности Србије на том плану свакодневне, рекао је потпредседник Владе и додао да се коначна одлука о укидању виза за Србију, Црну Гору и Македонију очекује крајем новембра, док ће се примењивати од почетка наредне године.

Ђелић је оценио да ће извештај ЕУ о напретку Србије у евроинтеграцијама, који ће бити објављен 14. октобра, бити најпозитивнији извештај о Србији до сада.

Он је указао на то да ће нарочито бити поздрављена значајна активност Скупштине Србије, при чему ће тај документ, уз уобичајене сугестије и указивања на нужне правце даљих реформи, показати да Србија већ сада има административни капацитет да буде кандидат и отпочне преговоре са ЕУ.

Говорећи о споразуму који је јуче потписао у Бриселу са европским комесаром за проширење Олијем Реном о буџетској помоћи Уније Србији вредној 100 милиона евра, Ђелић је истакао да је то доказ поверења Брисела у реформе које се спроводе у нашој земљи.

Споразум доноси 100 милиона евра подршке српском буџету, што је новац који ћемо искористити за исплату пензија, субвенционисање стамбених кредита, изградњу инфраструктуре и друге намене по нашем избору. ЕУ тиме одаје признање нашим реформама јер је само у случају Србије пристала да делимично надомести мањак новца у државној каси, закључио је потпредседник Владе Србије.