Жарко Обрадовић и Бранко Ковачевић

Фото: Фонет

Обрадовић је на свечаности "Дани универзитета у Београду", одржаној на Грађевинском факултету, указао на то да је Универзитет у Београду највећи, најбројнији и најбољи у југоисточној Европи, и да су његову славу пронели многи професори и студенти.

Министар је честитао професорима добитницима награде "Професор емеритус", као и најбољим студентима са 31 београдског факултета за школску 2007/2008. годину који су добили награде "Студент генерације" и студентима добитницима награде за најбољи научно-истраживачки и стручни рад.

Добитници повеље "Професор емеритус" су редовни професор Физичког факултета Никола Коњевић, као и редовни професор Географског факултета у пензији Стеван Станковић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић указао је на то да је Универзитет требало да много више уради на плану међународне размене.

Он је рекао да је план да до 2020. године 20 одсто студената у Европи учествује у међународној размени, и прецизирао да би у Србији од 260.000 студената на свим универзитетима више од 50.000 требало да учествује у том пројекту.

Према његовим речима, Србија мора да буде спремна да прихвати стране студенте који желе да дођу.

Ковачевић је подсетио на то да је ове године факултет уписало приближно 15.000 студената, постдипломске студије 6.700 студената, док је 1.000 студената уписало докторске студије.

Он је навео да би постдипломске студије требало да буду компатибилне са европским и светским јер је мобилност најлакше остварити на нивоу мастер и докторских студија.

Комуникација мора бити двосмерна како не би само наши студенти одлазили у иностранство, јер постоји бојазан да би тамо могли и да остану, оценио је Ковачевић.

Он је истакао да је највећи изазов и проблем са којима се данас суочава Универзитет у Београду акредитација факултета, усвајање Националног оквира квалификација и унапређење научно-истраживачког рада.

Ковачевић је указао на то да је процес акредитације факултета, упркос потешкоћама, при крају и да ће када коначно буде завршен, његов резултат бити унапређење квалитета наставе.

Према његовим речима, усвајање Националног оквира квалификација је посао државе, али ће универзитет помоћи својим стручним саветима.

Такође, Ковачевић је навео да нам је национални оквир квалификација потребан да би стечене дипломе имале свој исход и да би сви који заврше факултет сутра могли да нађу посао у складу са својим квалификацијама.

Уз то, наше дипломе биће равноправне и на међународном тржишту рада, истакао је ректор и поручио да је Универзитету у Београду потребно више научно-истраживачких радова пошто је европски просек један рад по професору годишње, док је тај просек у Србији 0,5 одсто.