Фото: Фонет

Милосављевић је том приликом прецизирао да средства за поменуте радове износе више од 104 милиона динара, и указао на то да је Институт за реуматологију важна установа у здравственом систему и да представља врхунску кућу у области дијагностике и лечења реуматолошких болести.

Он је подсетио на то да је од 2003. године у обнову ове здравствене установе уложено 215 милиона динара, од чега је 45 милиона уложено у опрему и 170 милиона у реновирање и реконструкцију.

Такође, Милосављевић је оценио да ће важан искорак у раду Института бити програмско буџетирање раног откривања реуматизма у Србији, и указао на то да је током 2006. године купљено више неопходних апарата за лечење.

Министар је подсетио на то да је у Институту пре шест месеци заживео допунски рад, од кога се месечно заради 1.300.000 динара, и додао да су до сада у Србији 84 установе поднеле захтев за допунски рад, од којих је 31 добила сагласност да ради, а три су до сада одбијене.

Према његовим речима, други захтеви тренутно су у фази анализе, при чему је потписано 490 индивидуалних уговора о допунском раду.

Милосављевић је истакао да не постоји препорука делегације ММФ-а, која је недавно боравила у Србији, за спровођење промена у здравству а да оне већ нису урађене у протеклим годинама.

Он је указао на то да се у здравству у последњих неколико година, али и сада, врше озбиљне припреме за увођење новог система финансирања, за шта је неопходно да се промене прописи који регулишу плате у јавном сектору.

Министар је рекао да нови начин финансирања не може бити уведен, а да је на снази законско решење које каже да сваки доктор мора да прими исту плату.

Милосављевић је прецизирао да 60 одсто грађана има свог изабраног лекара у домовима здравља, и додао да метода изабраног лекара за сада представља понуду, али да ускоро мора постати обавеза јер пацијенти у супротном неће моћи да остварују своја права.

Директор Института за реуматологију Немања Дамјанов указао је на то да је током извођења радова смањен број болесничких постеља за 10 одсто како би се допринело повећању броја амбулантно решених случајева јер је то најјефтинији начин лечења, при чему ће у болници бити збринути само они случајеви код којих је то неопходно.

Он је навео да у Србији има 30.000 људи који болују од запаљенских болести зглобова, и упозорио на то да се, уколико се оне не открију на време, код 50 одсто оболелих у првих пет година болести битно смањи радна способност.

Из тог разлога основни циљ рада Института јесте да се спречи инвалидност и да се сачува радна способност људи који болују од хроничне упале зглобова, закључио је Дамјанов.