ВИДЕО: Редовна конференција за новинаре Владе Републике Србије

	Божидар Ђелић
	Фото: Фонет

Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе, рекао да је Србија захвална и Европској комисији и Републици Италији на залагању да се одблокира примена Прелазног трговинског споразума, и подсетио на то да су све земље Европске уније, осим једне, на тој позицији.

Он је навео да је у одговору Европској комисији и Италији Холандија само поновила раније изнет став "да ће то бити могуће само када Србија заврши сарадњу са Хашким трибуналом".

Ђелић је назначио да један број земаља ЕУ намерава да питање европских интеграција Србије стави на дневни ред европског самита у октобру, и указао на то да је и за то потребан консензус међу земљама чланицама Уније, због чега је неизвесно да ли ће се то питање заиста наћи на дневном реду.

Такође, он је подсетио на то да су европски комесар за проширење Оли Рен и министар спољних послова Шведске Карл Билт на састанку у јуну пренели да ће постојати иницијатива да се на дневни ред самита стави и питање примене Прелазног трговинског споразума са Србијом.

Потпредседник Владе рекао је да би Србија до краја године требало да добије још приближно 950 милиона евра страних кредита за изградњу Коридора 10, и то од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и од Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Према његовим речима, Влада је на данашњој седници разматрала извештај о току преговора са ЕБРД-ом о одобравању кредита у износу од око 150 милиона евра за Коридор 10.

Ђелић је прецизирао да ће део тог кредита у износу од 75 милиона евра бити намењен за деоницу од Црвене Реке до Чиплика, а додатних 75 милиона евра за деоницу од Пирота до Димитровграда.

Он је истакао да би у октобру управни одбор ЕИБ-а требало да донесе одлуку о зајму Србији у износу од приближно 800 милиона евра за изградњу Коридора 10 кроз Србију, чиме би у овој години Република Србија заокружила финансијску конструкцију за изградњу Паневропског коридора.

Потпредседник Владе рекао је и да је Влада на данашњој седници усвојила Предлог закона о ауторским и сродним правима, који креативним људима у Србији треба да омогући да дођу до поштене наплате рада.

Ђелић је указао на то да је поменути предлог од изузетне важности јер је будућност Србије у економији знања, а креативни људи су прави ресурс наше земље.

Он је навео да предложени закон, и поред тога што је у Србији последњих година направљен помак у сузбијању пиратерије и валоризовању својине, прецизније дефинише повреду ауторских права.

Ђелић је истакао да се предложеним решењима предвиђају строже казне за повреду ауторских и сродних права, као и да се уводи правна тековина ЕУ која особама са посебним потребама омогућава да без дозволе и надокнаде умноже и ставе у промет неопходна учила и помагала.

Према његовим речима, предложени закон предвиђа избалансиран приступ поделе зараде између произвођача и извођача, а та права биће базирана на колективном принципу.

Он је објаснио да закон предвиђа да се надокнада између произвођача и извођача дели пола-пола, а у случају немогућности постизања договора о томе одлуку ће доносити комисија, коју ће, између осталих, чинити и представници Владе.

Циљ је да креативни људи у Србији дођу до поштене наплате труда и да ниједан лоби не обезвреди њихов рад, указао је Ђелић и навео да је закон урађен уз широке консултације и да су њиме покривене области књижевности, науке и софтвера.




Потпредседник Владе саопштио је да је данас донета и одлука о томе да буде продужен рок за субвенционисану куповину нових аутомобила по систему "старо за ново", којом је замена старих аутомобила за крагујевачки "пунто" продужена за три месеца, односно до краја године.

Ђелић је рекао да Влада Србије на тај начин, према условима и економским могућностима у којима се земља налази, прати оно што су у сличним програмима урадиле земље попут Немачке, Америке и Француске.

Програм замене "старо за ново" почео је да се примењује 15. априла ове године, а била је предвиђена замена 5.000 аутомобила, са попустом у износу од 1.000 евра, тако да основни модел "пунта" из фабрике у Крагујевцу кошта 5.999 евра са порезом на додату вредност.