Фото: Танјуг

Милосављевић је на конференцији за новинаре, поводом завршетка пилот пројекта "Едукација из области комуникација за здравствене раднике у породилиштима у Србији", оценио да је едукација и боља комуникација међу корисницима и оних који пружају здравствене услуге веома важна и да је треба унапређивати.

Министар је подсетио на то да је од 10. априла до 18. јуна ове године реализован пилот пројекат едукације за здравствене раднике у породилиштима у Србији у који је било укључено 72 начелника одељења и 86 главних медицинских сестара.

Према његовим речима, циљ пројекта, који је спроведен у 41 граду у Србији, а обухватио је 46 здравствених установа, јесте повећање нивоа квалитета здравствених услуга и поверења пацијената.

У оквиру пројекта одржана су едукативна излагања, дискусије, задаци и различите вежбе, а учесници су оценили да велики број запослених у систему здравствене заштите професионално и коректно обавља свој посао, навео је министар.

Он је подсетио на то да лекари за седам година рада треба да сакупе 168 кредитних поена на различитим видовима едукације и семинарима како би могли да обнове лиценцу.

Управник Завода за перинатологију Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине Тихомир Вејновић навео је податак да смртност породиља у породилиштима у Србији не прелази 15 на 100.000 порођаја годишње, чиме се она сврставају међу боља у свету.

Вејновић је указао на то да се према параметрима Светске здравствене организације (СЗО) у добра породилишта убрајају она где је смртност породиља од 30 до 50 на 100.000 порођаја.

Он је навео да је смртност новорођених беба у Србији 15 на 1.000 новорођенчади, што такође, према параметрима СЗО, спада у примере добре праксе и додао да се у нашој земљи годишње роди између 70.000 и 80.000 беба у 58 породилишта.

Често јавност лоше оцењује квалитет рада бабица и особља у породилиштима, а ми желимо да покажемо да то није тако, рекао је Вејновић и истакао да су скоро сва породилишта у Србији била укључена у едукацију како би се смањио број неспоразума који постоје између запослених у овим установама и пацијената.

Главна медицинска сестра у ГАК "Народни фронт" Стана Миловановић навела је да је највећи проблем то што су бабице преоптерећене јер на једну бабицу долази више породиља.