Ђелић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да развијене земље у повећању инвестиција у науку виде могућност изласка из кризе, па би најквалитетнији научници у Србији могли да буду њихова "мета".

Министар је оценио да се морају обезбедити додатна средства јер издвајања из државног буџета за науку нису повећавана у протеклих неколико година и додао да, вероватно, због економске кризе неће значајније расти ни идуће године.

Он је рекао да је то министарство преговарало са донаторима и међународним финансијским институцијама како би била надомешћена мала буџетска издвајања и навео да је веома важно то што је Извршни одбор Европске инвестиционе банке одобрио преговоре о зајму у износу од 150 милиона евра за улагање у научну инфраструктуру Србије.

Ђелић је рекао да је у оквиру ИПА програма, а реч је о бесповратним средствима из европског буџета, за програме у 2010. години обезбеђено 25 милиона евра, на шта ће бити придодато још средстава из државног буџета, али и "мобилисано" још неколико међународних финансијских организација и донатора чиме ће се укупно обезбедити приближно 300 милиона евра инвестиција у инфраструктуру науке и технологије у следећих пет година.

То ће бити највећи циклус инвестиција у науку у историји Србије, указао је Ђелић и додао да ће износ од 300 милиона евра омогућити да се наша земља, на фокусирани начин, појави на научно-технолошкој мапи Европе.

Министар је навео да је планирано да се та средства искористе за изградњу новог кампуса за техничке факултете у Београду, који више немају места за ширење, али и Центра за популаризацију науке и технологије како би се сви основци упознали са науком и технологијом на пријемчив и интерактиван начин.

Према његовим речима, средства су намењена и за изградњу инфраструктуре Научно-истраживачке станице "Петница", нови кампус Математичке гимназије, као и за обнову зграда Природно-математичког и Хемијског факултета и изградњу одговарајућег кампуса у домену биомедицине.

Ђелић је указао на то да ће се та средства искористити и за изградњу пет преосталих стамбених ламела у новобеоградском блоку 32, као и станова у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, намењених научницима и истраживачима.

Он је истакао да је основни циљ Стратегије научног и технолошког развоја Србије да се одређеним акцијама обезбеди да земља у наредних пет година постане држава чија је економија заснована на знању.

Да бисмо то постигли, морамо се суочити са неколико веома тешких чињеница – да смо делимично изгубили наш потенцијал у протеклих неколико година, да према међународним мерилима веома мало инвестирамо у науку и да та средства не искоришћавамо на фокусиран начин, навео је Ђелић.

Министар је подсетио на то да издвајања за науку у Србији износе 0,3 БДП-а и истакао да српска привреда веома мало инвестира у домену технологије.

Ђелић је такође упозорио на то да Србија сама не може да достигне европски и светски врх у домену науке, па се зато морају пронаћи партнери међу домаћим фирмама, али и међународним научним институцијама и технолошким фирмама.

Он је рекао да је Стратегијом предвиђено фокусирање на седам научних области –биомедицину, енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије, нове материјале и нано науке, заштиту животне средине и климатске промене, као и унапређење доношења државних одлука и афирмацију националног идентитета.

Стратегија подразумева и партнерство са водећим технолошким фирмама, које би помогле да научни потенцијал изразимо не само у Србији него и свуда у свету, објаснио је Ђелић и додао да су многе земље схватиле да се мора инвестирати у знање.

Када је реч о финансијској подршци талената у Србији и наградама које они добијају, Ђелић је навео да финансијска подршка постоји, али да је много је важније да се успостави систем који ће бити повољно тле за развој наших талената.