Ниш, 22. јул 2009. године – Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас у Нишу да ће у пројекат реконструкције клиничких центара у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу до 2012. године бити уложено 200 милиона евра.
 |
Фото: Фонет |
Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној у Клиничком центру у Нишу, рекао да тај пројекат, који се финансира из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ), представља својеврсни Коридор 10 у здравству Србије.
Под слоганом "Завршимо започето", министар здравља је навео да ће се окончати најпре објекти у четири клиничка центра и започети градња новог радног простора и набавка најсавременије медицинске опреме.
Реконструкцијом, реорганизацијом и модернизацијом клиничких центара у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу пацијентима ће се обезбедити бољи услови и квалитет збрињавања и лечења, рекао је Милосављевић и додао да се стварају и могућности за ефикаснији рад 14.000 запослених у тим институцијама.
Он је прецизирао да ће главни идејни пројекти бити завршени до краја ове године, док ће се техничка процедура и тендери за избор извођача радова окончати до фебруара идуће године, тако да се очекује да радови отпочну априла 2010. године.
Директор Клиничког центра у Нишу Србобран Тренкић изјавио је да ће, према пројекту, у Нишу бити изграђено више од 20.400 квадратних метара новог радног простора и окончати градња 12.500 квадратних метара у објектима започетим пре више деценија.
Такође, он је навео да укупне инвестиције у Клинички центар у Нишу износе око 30 милиона евра и рекао да ће у потпуно новом објекту бити отворен ургентни центар и да ће нови простор, опрему и друге садржаје добити више клиника.
Директор пројекта реконструкције клиничких центара Василије Антић оценио је да велики значај ових улагања проистиче из чињенице да се 25 одсто пацијената у Србији лечи у овим клиничким центрима, који обављају и трећину операција током године.
Председник Скупштине града Ниша Миле Илић, говорећи о подршци града овим пројектима, рекао је да они представљају добар пример децентрализације и у области здравства, што је од значаја и за грађане југоисточне Србије.