Ђелић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати рада Министарства у протеклих годину дана, објаснио да се нацртом стратегије дефинишу приоритети, међу којима су биомедицина, нови материјали и нанонауке и заштита животне средине.

Министар је прецизирао да овај документ као приоритете дефинише и енергетику и енергетску ефикасност, пољопривреду и храну, информационе и комуникационе технологије, али и унапређење државних одлука и афирмацију националног идентитета.

Он је најавио да ће текст нацрта стратегије током дана бити постављен на интернет страници Министарства, и упутио позив свим заинтересованим институцијама и појединцима да се укључе у јавну расправу како би стратегија била усвојена у септембру, а до краја године и Акциони план.

У успехе Министарства током протеклих годину дана убраја се и то што је покренут циклус инвестиција у научну инфраструктуру који је вредан 300 милиона евра, рекао је Ђелић и додао да су у поменутом периоду за 30 одсто увећане плате научних истраживача и повећан број научних радова.

Он је најавио да ће средства бити уложена у поправку постојећих научних капацитета, у развој људских ресурса, истраживачке центре, изградњу кампуса за математичку гимназију, али и у техничке факултете у Београду и другим универзитетским градовима.

Према његовим речима, у плану је и развој центара изврсности у областима енергије и животне средине, нових материјала и нанонауке, хране и пољопривреде, као и биомедицине.

Ђелић је рекао да ће, у циљу наставка развоја подршке младим научницима, у блоку 32 у Новом Београду бити настављена градња станова за младе таленте и научнике.

Министар је као кључна достигнућа у претходних годину дана издвојио и стипендије за 250 истраживача, научно усавршавање 1.200 српских научника у иностранству, издвајање осам милиона динара за докторске студије, као и 12 милиона динара за Истраживачку станицу "Петница".

Он је истакао да је у претходних годину дана ојачана међународна сарадња, а потписивањем Споразума са Руском Федерацијом о сарадњи на извозу радиоактивног горива направљен је велики корак ка нуклеарној безбедности земље.

Према његовим речима, у наредном периоду планира се усвајање измена и допуна Закона о научноистраживачкој делатности, закона о иновационој делатности, допуна Закона о заштити интелектуалне својине, као и закона о Српској академији науке и уметности.

Ђелић је навео да Србија треба да улаже у свој научни и технолошки развој јер не може бити модерна и развијена земља ако извози радну снагу, и додао да је из тог разлога Министарство одобрило приближно 500 пројекта основних истраживања, а припрема и нови циклус који ће бити покренут у марту идуће године.