Милосављевић је на округлом столу “Финансирање здравственог система – стање и изазови“, одржаном у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“, навео да су половина тог новца зараде, што значи да би на годишњем нивоу установе имале приход од 30 милиона евра, од чега би 15 милиона евра биле додатне зараде за здравствене раднике.

Он је подсетио на то да тај новац нема везе за уплатама партиципација, и прецизирао да би, уколико се 1.000 људи бави допунским радом, појединац просечно месечно зарадио приближно 1.000 евра.

Министар је као неке од највећих заблуда о здравственом систему навео и ставове о томе да је здравствена заштита бесплатна, као и да је слободна воља лекара да спроводи најбоље одлуке за пацијента.

Такође, Милосављевић је указао на то да се здравствени систем Србије финансира кроз обавезно здравствено осигурање, које обухвата највећи део становништва.

Према његовим речима, основни извор финансирања здравствене заштите у Србији остварује се кроз доприносе који се издвајају од плата грађана и сливају у Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО), а међу додатним изворима су буџетска издвајања, партиципације, донације, приватна осигурања и локалне самоуправе.

Министар здравља навео је да се тежи промени постојећег начина финансирања даваоца здравствених услуга, и то на нивоу примарне здравствене заштите методом капитације, односно по броју пацијената, а на нивоу секундарне и терцијалне по учинку.

Он је подсетио на то да се у том смислу спроводе пројекти "Подршка увођењу капитације у систему примарне здравствене заштите у Србији", који финансира ЕУ, и "Развој здравства Србије 2", који се финансира кредитом Светске банке.

Министарство здравља ће од 10. јула до краја септембра ове године организовати опсежан консултативни процес кроз јавне дебате (округле столове) на одговарајуће теме у вези са здравственом заштитом и здравственим осигурањем, уз учешће најзначајнијих партнера (медицински факултети у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, Здравствени савет Србије, Српско лекарско друштво, Комора здравствених установа Србије, Народна скупштина Републике Србије, Светска здравствена организација, УНИЦЕФ, Делегација Европске комисије у Србији, Удружење грађана “Мајка храброст“ и други).

Планирани округли столови допринеће изради предлога стратешког документа – Плана развоја здравствене заштите за период од 2010. до 2015. године, ради обезбеђивања и спровођења друштвене бриге за здравље на нивоу Републике Србије, у складу са чланом 16 и 17 Закона о здравственој заштити.