Милановић је у интервјуу за агенцију Танјуг указао на то да је потребно што пре урадити стратегију управљања минералним сировинама у Србији како би се привукли страни инвеститори да улажу у рударски сектор у нашој земљи.

Државни секретар је потврдио да је сасвим извесна градња нове термоелектране у Костолцу, у коју је потребно уложити приближно 500 милиона евра, и додао да ће највероватније на јесен, или у пролеће, бити расписан тендер за градњу тог постројења.

Планирамо да површински коп Дрмно у Костолцу производи од девет до 12 милиона тона угља, што је довољно за тај нови термокапацитет, рекао је Милановић и истакао да би слично постројење снаге 300 мегавата требало да буде изграђено у Штављу у оквиру истоименог рудника са подземном експлоатацијом, чије резерве износе од 50 до 70 милиона тона угља.

Он је нагласио да се прошле године у буџет Србије слило приближно милијарду динара од накнаде за коришћење рудног блага, док би после усвајања новог закона о рударству који је тренутно у скупштинској процедури прилив у буџет требало да буде још већи.

Према његовим речима, нови закон о рударству требало би да буде усвојен на јесен и он ће допринети бољој организацији рударских предузећа, што има за циљ модернизацију и реконструкцију појединих рудника у Србији.

Милановић је навео да залихе угља у Србији, осим Косова и Метохије, у рудницима Колубара и Костолац износе око 2, 3 милијарде тона и да квалитет угља задовољава потребе постојећих, као и термопостројења која тек треба да буду изграђена.

Говорећи о неопходним количинама угља за нове термоелектране за које је већ расписан тендер - "Колубару Б" и "Никола Тесла Б3", он је рекао да ће угаљ за њихове потребе бити обезбеђен са површинског копа Колубара.
Државни секретар је објаснио да је потребно, када у пуни капацитет буду дошла оба поменута објекта, да површински коп Колубара производи приближно 36 милиона тона угља, или за шест милиона тона више него сада.

Милановић је рекао да се процењује да ће у откопе на локалитетима у Радљеву и Јужном пољу који припадају општинама Лазаревац и Уб бити потребно уложити између 600 и 700 милиона евра из сопствених средстава
ЕПС-а и из кредита, и нагласио да се за ту сврху неће тражити стратешки партнер, као за нове термоелектране.

Он је навео да је у Србији од укупно 10 рудника метала приватизовано њих осам, РТБ Бор је и даље у државном власништву, а приватног власника добило је и око 70 рудника неметала.

Производња угља у Србији и даље је у власништву државе - у Колубари, Костолцу и Ресавици, указао је државни секетар и додао да је план да држава пронађе нове инвеститоре за руднике који су затворени због неуспешних приватизација, због чега је велики број рудара остао без посла.

Према његовим речима, држава треба да остане већински власник у РТБ Бор у време економске кризе да не би дошло до обустављања производње, при чему је, када је реч о инвестицијама, у топионицу потребно уложити приближно 200 милиона евра, а у рударски сектор РТБ Бор 120 милиона евра да би производња била још већа.

Потребно је инвестирати у заштиту животне средине у РТБ Бор и у топионицу, а после економске кризе улагања би могла да буду остварена заједнички са стратешким партнером, оценио је Милановић и подсетио на то да се тренутно у том руднику производи приближно 50.000 тона бакра годишње, а да је знатна и производња злата и сребра.

Говорећи о рудном благу на Косову, он је истакао да су само лежишта лигнита на Косову процењена на скоро 12, 5 милијарди тона, што је неколико пута више него у другим деловима Србије.

Сва производња лигнита на Косову је под ингеренцијом УНМИК-а, као и производња у руднику Трепча, у јужном делу Косовске Митровице, указао је Милановић.

Он је нагласио да је безбедност рудара на раду у Србији на доњој ивици толеранције и објаснио да би свако рударско предузеће, појединачно, требало да улаже у заштиту рудара на раду, а да Министарство рударства и енергетике само врши периодични инспекцијски надзор.

Безбедност рудара у Србији може и мора да буде много боља, поручио је Милановић, и прецизирао да просечна плата рудара у подземној експлоатацији угља износи од 40.000 до 50.000 динара.