Ивана Дулић-Марковић

Проблем пласмана вишкова производа:

- Познате су ми тврдње да глава више боли кад роди, него кад летина подбаци. Добро је, ипак, што је родило. Приноси су одлични код већине култура, а главобоље се јављају због пада цена на светском тржишту, као и у нашем окружењу. У млиновима је ускладиштено око 700.000 тона пшенице, а ових дана требало би да крене и извоз. Премије за пшеницу исплаћују се редовно, и до сада је из буџета у те сврхе издвојено 529 милиона динара.

Разлози досадашњег кашњења исплате премија пољопривредницима:

- Влада испуњава све своје обавезе. Проблем се, међутим, јавља код млинова. Средства су стигла до њих, а они касне са исплатама пољопривредницима. Осим тога, поједини млинови достављају Министарству непотпуну, често и нетачну документацију, која захтева накнадне провере и исправке како би се из буџета исплатило доиста онолико новца колико произвођачима и припада. Било је и доста проблема око спискова за исплату премија за пшеницу. Слично се догађа и код исплата премија за млеко. Право стање не може се видети из овог министарства које је у Београду, већ једино на терену. Провером смо утврдили да инспектори веома ретко контролишу поједине произвођаче, као и да постоје знатне разлике између записаног у уговору, на папиру, и у стварности.

Резултати акције регистрације пољопривредних газдинстава:

- Процењује се да у Србији има приближно 700.000 газдинстава, од чега је регистровано 45.000, и она директно и без проблема примају премије. Регистрација пољопривредника и прецизна база података су и предуслов за даље инвестиције у овој области, као и за одобравање повољних банкарских кредита. Понудили смо банкама добре услове да би кренуле у села, али изгледа не и довољан профит, тако да је од 28 банака са којима смо потписали уговоре за одобравање дугорочних кредита пољопривредницима, само четири- пет наставило и конкретно да ради. Банкари траже сигурне инструменте за обезбеђивање гаранција за кредите, и због тога је регистрација газдинстава изузетно важна. Нећемо одустати од те акције.

Пољопривреда као механизам за очување социјалног мира у друштву:

- Пољопривреда јесте и једна врста таквог механизма, међутим, она би превасходно требало да буде занимање које доноси добит. Уколико желимо да се уклопимо у политику и правила Европске уније, онда морамо имати јасну и прецизну стратегију и у овој области. То је огроман посао и већ су донети одређени закони. Да бисмо конкурисали код ЕУ за средства у износу од 100 до 150 милиона евра намењена за развој пољопривреде, морамо, поред прецизних програма, обезбедити и увид у трошење и контролу сваког евра. Значи, морамо изградити и чврст систем одговорности да би инвестиције кренуле тамо где постоје конкретни и профитабилни програми.

Стратегија пољопривредног развоја:

- У Србији се увелико ради на основној стратегији пољопривредног развоја и она би требало да буде завршена у октобру, и то у складу са европским стандардима. Та стратегија подразумева, поред осталог, књигу биланса, анализе по секторима, ниво конкурентности за већину производа, мере за унапређење села и слично. Познато је да нашим произвођачима недостаје систем тржишних информација о ценама и производњи у окружењу у Европи. То значи да ће се морати производити по мери тржишта, а не по мери газдинства и онда очекивати заштиту од државе.

О критикама да држава претераном либерализацијом увоза недовољно штити домаће произвођаче:

- Већи проблем од тога јесте то што наша пољопривреда није довољно конкурентна, а уз то тржиште је премало за производњу коју имамо. Наравно, штитимо домаћу производњу, али до одређене границе. Не вреди сва заштита, ако нисмо довољно продуктивни и ефикаснији од конкуренције.

Обећања дата пољопривредницима:

- Влада је испунила обећања која су дата пољопривредницима. До 1. августа ове године одобрено је 28.000 краткорочних зајмова у износу од 1,7 милијарди динара, као и 81 дугорочни кредит. Потребе пољопривредника су, наравно, знатно веће. Међутим, новца у буџету нема за све заинтересоване. Зато и тежимо ка томе да се пољопривредна газдинства региструју да би се тачно знало ко су произвођачи и шта производе. На тај начин и они би брже и лакше долазили до повољних кредита. Могли би да отворе наменске рачуне у банкама, као и да од њих затраже средства неопходна за развој пољопривреде.