Фото: Танјуг

Ђелић је на конференцији за новинаре, одржаној након излагања на скупу "На путу интеграције Србије у европски истраживачки простор", навео да је кроз учешће у оквирним програмима за истраживање и технолошки развој Србија добила 28 милиона евра, што је омогућило бројним институтима и научним екипама да раде у складу са европским стандардима.

Он је указао на то да је европски комесар за науку и истраживања Јанез Поточник, који је такође учествовао на данашњем скупу, обезбедио учешће наше земље у специјалном позиву за пројекте у оквиру западног Балкана.

Према његовим речима, реализација тих пројеката почеће крајем јула, а биће завршена у октобру, при чему укупан буџет за те пројекте износи осам милиона евра, а Србија има шансу да добије од половине до две трећине тих средстава.

Потпредседник Владе је најавио да ће европски буџет подржати и финансирање нуклеарне декомисије Института за нуклеарне науке "Винча" у износу од пет милиона евра, што ће допринети фокусирању тог института на научне проблеме.

Ђелић је на поменутом скупу представио Нацрт стратегије развоја науке и технологије Србије у следећих пет година, и најавио да јавна расправа о том документу почиње данас.

Он је истакао да је циљ поменуте стратегије да обезбеди одрживу економију земље и да наука са привредом обезбеди боље производе, као и да у наредних пет до 10 година половина српских научника буде запослена у приватном сектору.

Предложићемо да научници и запослени у приватном сектору буду ослобођени од плаћања социјалних давања и пореза на две године, најавио је Ђелић и навео да је циљ да у наредних пет година ниво улагања у науку износи један одсто бруто домаћег производа, а да једна трећина од тога долази из приватног сектора.

Поточник је током свог излагања на скупу истакао да Европска комисија сматра Србију пуноправним чланом европске научне и технолошке сцене, и указао на то да треба размишљати о томе како она може у 21. веку остати научно јака и како да производи знање и технологију који ће допринети одржању доброг квалитета живота у ЕУ.

Европски комесар је навео податак да су српски истраживачи у 2007. и 2008. години предложили више од 600 пројеката, а да је укупна стопа успеха била 15 одсто, што је добар резултат.

Важно је сарађивати са земљама региона, а све што се чини у домену науке везано је и за процес уласка Србије у ЕУ, указао је Поточник и оценио да би Србија требало да се фокусира на бољу сарадњу научног сектора са индустријом и малим и средњим предузећима.