Фото: Танјуг

Кркобабић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да Србија има пуну моралну и политичку обавезу да се обрати свету поводом међународног дана избеглица зато што је једина европска земља у којој је проглашена дуготрајна избегличка криза која траје скоро две деценије.

Према његовим речима, за Србију овај дан није апстрактни дан сећања, будући да се још бори са егзистенцијалним проблемима 300.000 особа у статусу прогнаних и расељених и више од 200.000 оних који су узели њено држављанство, од којих већина нема кров над главом, нити стално запослење.

Потпредседник Владе, који је задужен за питања социјалне политике и проблеме избегличке популације, објаснио је да је свима њима заједничка борба за опстанак и борба за повратак, као и за лична и имовинска права која су им ускраћена у средини из које су били принуђени да оду.

Он је рекао да је Светски дан избеглица зато дан када међународну заједницу и наше прве комшије морамо да подсетимо на то да проблеми избеглица, прогнаних и расељених нису ни издалека решени, при чему су начин на који приступамо проблемима, спремност и искрена воља да се они реше, тест за сваког учесника у овом процесу, тест људскости, демократичности, владавине права и правде.

Кркобабић је указао на то да је највише прогнаних из Хрватске, али и са Косова и Метохије, које су албански екстремисти протерали после доласка међународних снага у покрајину, а затим у мартовском погрому 2004. године.

Он је поновио да процес повратка Срба у Хрватску тече сувише споро и да власти у Загребу, упркос свим апелима, нису показале довољно политичке воље да створе услове за нови суживот.

Истраживања из 2007. године, на које се позивају сами хрватски званичници, показују да је од 126.000 повратника у завичају остала само половина, док су се остали вратили у земљу уточишта јер нису могли да остваре своја права и обезбеде егзистенцију, рекао је потпредседник Владе.

Он је навео да се 2008. године вратило свега 200 избеглих Срба, док је у исто време из Хрватске у Србију поново дошло приближно 3.000 људи зато што по повратку нису видели никакву перспективу на родном огњишту.

Није довољно што званичници Хрватске изјављују да Срби могу да се врате, када у пракси за то постоји много препрека. Не може се говорити да су створени услови за повратак само зато што Срби добију 30 квадрата на имању где су некад живели, а онда им се свакодневно загорчава живот. Србима повратницима секу лозу, краду овце, они не могу да добију посао, деца не могу да похађају школу на свом језику, комшије им саветују да оду, полиција неосновано хапси па пушта повратнике, а аутобусе којима Срби долазе на гласање каменују, навео је Кркобабић и закључио да то није амбијент за нормалан живот.

На питање како се у Србији гледа на изјаве хрватских званичника да је избегличко питање завршено, потпредседник Владе је указао на то да избегличко питање није завршено све док постоји и један протерани грађанин, све док нису враћена сва лична и имовинска права, док постоје отворени спискови за хапшење повратника.

Он је подсетио на то да је Влада Србије почетком године доставила свим релевантним међународним институцијама и високим представницима земаља ЕУ дугачку листу погажених права избеглих и прогнаних Срба, која обухвата и проблем приближно 40.000 одузетих станарских права.

Према његовим речима, посебно је неприхватљиво то што власти у Загребу одбијају обнову и обештећење око 10.000 српских кућа порушених на подручјима која уопште нису била захваћена ратом.

Кркобабић је рекао да је одговор међународне заједнице на документ Владе Србије више него позитиван, и изразио наду да Европа неће дозволити овако грубо кршење људских права у земљи која претендује да у скорије време постане члан ЕУ.

Он је навео да Србија жели да са Хрватском има коректну сарадњу и добре односе, али да је за то неопходно да буду решена сва ова спорна питања.

Србија је спремна да свим својим грађанима који су невољно напустили земљу врати сва права која су имали у моменту одласка, али то исто тражи и од суседа, указао је Кркобабић.

Према његовим речима, став Владе Србије је да сви имају право да се врате на своја огњишта и да се свим повратницима мора безусловно вратити све што је њихово.

Уколико, из неких разлога, то није могуће, или повратник не жели да се врати, Србија ће учинити све да му олакша интеграцију, истакао је потпредседник Владе и оценио да је то тежак процес јер је данас сваки наш десети суграђанин прогнаник из неке од бивших југословенских република, или интерно расељени с Косова и Метохије.

Он је навео да су приоритети у процесу интеграције смештај, посао, школовање деце и најавио да би до краја године кров над главом требало да добије још 1.000 породица.

Према његовим речима, уз помоћ међународних донатора биће обезбеђено 730 пакета грађевинског материјала за нове станове и куповину сеоских домаћинстава.

Кркобабић је рекао да ће директну финансијску подршку из буџета добити 39 општина и градова, тако да ће бити збринуто још 120 најугроженијих породица, и додао да ће побољшању укупне ситуације допринети и иновирани закон о избеглицама, који је у скупштинској процедури.

Он је, указујући на значајну подршку УНХЦР-а, изразио наду да ће предстојећа посета високог комесара за избеглице Антониа Гутереша, који на позив Владе Србије долази у Београд у августу, бити нови импулс за ефикасније решавање великих проблема прогнаних и расељених.