Андрић је на јавној расправи о нацрту тог закона, одржаној у Београду, којем су претходних дана били посвећени округли столови у Нишу и Новом Саду, истакла да би тај документ требало током јула да се нађе у скупштинској процедури у пакету са другим законима у области просвете, укључујући и кровни закон о основама система образовања и васпитања.

Она је навела да нацрт предвиђа да се васпитање и образовање деце предшколског узраста, од шест месеци до поласка у основну школу, одвија у предшколској установи, али да се може одвијати и у школи.

У предшколским установама обезбеђује се и рад са децом са сметњама у развоју, под једнаким условима, а остварују се и други програми зависно од потреба и интереса деце, објаснила је Андрић.

Такође, Андрић је указала на то да се рад остварује на српском језику, а за припаднике националне мањине на матерњем језику, двојезично или на српском, ако се за то определе родитељи.

Према њеним речима, овај документ предвиђа да предшколску установу може основати Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и друго правно и физичко лице.

Она је навела да нацрт предвиђа да приоритет за упис у предшколску установу имају деца из осетљивих група, деца са сметњама и тешкоћама у развоју, деца из хранитељских породица, из социјално и економски угрожених средина.

Када је реч о финансирању делатности предшколске установе, нацрт прописује да родитељи деце учествују са 20 одсто од економске цене за вртиће чији је оснивач Република, покрајина или јединица локалне самоуправе, додала је Андрић.

Она је навела да закон предвиђа извођење предшколског програма, као и право запослених на штрајк, под условом да се обезбеди минимум процеса рада.

Према њеним речима, предвиђено је да васпитно-образовни рад остварују васпитачи, медицинске сестре-васпитачи, едукатори и рехабилитатори-васпитачи, као и да установа има и стручне и друге сараднике, зависно од изборних програма.