Фото: Фонет

Делевић је на конференцији за новинаре на којој је представила резултате истраживања јавног мњења из маја ове године "Ставови грађана о процесу европске интеграције Србије", оценила да је то, и поред извесног пада, у оквиру нивоа подршке који је забележен протеклих година.

Она је навела да би 17 одсто грађана гласало против учлањења Србије у ЕУ ако би сада био расписан референдум са тим питањем, док не би гласало њих 14 одсто.

Према њеним речима, истраживање је показало да већина грађана Србије – 82 одсто, сматра да је визна либерализација значајна за земљу, 10 одсто мисли да није, а осам одсто је неопредељено.

У подршци ЕУ забележен је пад у односу на раније године, али је Делевић навела да је подршка грађана учлањењу у ЕУ у оквиру "солидног нивоа", између 60 и 70 одсто, који је забележен протеклих година, од 2002. године.

Она је оценила да на осцилације у подршци утиче схватање грађана колико ће им интеграције користити, и указала на то да у подршци учлањењу ЕУ није било промене од децембра прошле године, али да је реч о најнижој стопи од 2002. године.

Највећа подршка забележена је у децембру 2003. године, када је за учлањење било 72 одсто грађана, истакла је Делевић.

Према њеним речима, грађани су, на скали од 1 до 7, оценили да се Србија креће према ЕУ просечном брзином 2,6, а да би желели се креће брзином 4,7.

Делевић је навела да жеља за бржом интеграцијом показује тежњу грађана за чланством у ЕУ, и истакла да ова и наредне владе Србије морају то уважити.

Она је додала да грађани сматрају једнако одговорним власти у Србији и ЕУ за успоравање интеграција, и навела да је већина грађана Србије, 76 одсто, свесна тога да је сарадња са Хашким трибуналом услов за напредак у интеграцији у ЕУ, док чак 21 одсто као услов наводи и питање Косова.

Делевић је рекла да је навођење Косова као услова одраз политичке дебате у Србији и "мешања контекста и услова", и указала на то да Косово није политички услов за придруживање Србије ЕУ.

У истраживању је забележен пораст процента грађана који сматрају да ће ЕУ постављати нове услове у односу на мај и децембар прошле године.

Да ће ЕУ постављати нове услове сматра 66 одсто грађана, док је у децембру то тврдило 63 одсто, а у мају проше године 50 одсто грађана.

Према најновијем истраживању, 24 одсто испитаника у мају је навело да је ЕУ јасно дефинисала услове и да неће постављати нове услове, а 11 одсто је изјавило да не зна.

Делевић је навела да су грађани Србије реални у процени када ће Србији бити укинуте визе, и прецизирала да 17 одсто сматра да ће то бити до краја ове године, 27 одсто сматра да ће се то десити 2010. године, 20 одсто 2011. године, док 12 одсто сматра да се то никада неће десити.

Већина грађана, 49 одсто, наводи да је за њих лично значајна визна либерализација, а 33 одсто да она нема значаја за њих. Чак 85 одсто испитаника је изјавило да није путовало прошле године у земље шенгенске зоне.

Грађани Србије имају реална очекивања од интеграције у ЕУ и 52 одсто очекује да ће то омогућити бољу будућност младима, 44 одсто више могућности за запошљавање, 40 одсто могућност да се путује по ЕУ, а 30 одсто у томе виде прилику да се среди стање у Србији.