Београд, 13. јун 2009. године - Министар за људска и мањинска права у Влади Републике Србије Светозар Чиплић изјавио је да Србија ради на унапређењу положаја Рома више од многих земаља ЕУ и да добром праксом у области заштите људских права већ испуњава услове за приступање и пуноправно чланство у Унији.
Чиплић је у интервјуу за агенцију Танјуг оценио да то, ипак, и даље није довољно за потпуно интегрисање Рома у друштво.
Министар је, сумирајући резултате председавања Србије "Декади Рома" које се завршава крајем јуна, истакао да је инклузија ромске мањине дугорочни задатак којим ће систематски, у наредних десет или двадесет година, морати да се баве све будуће владе.
Према његовим речима, наши суграђани Роми кажу да је њихов положај у Србији, без обзира на социјалне, здравствене и све остале околности, много бољи него у другим државама, при чему је превазилажење последица вишевековне сегрегације Рома проблем читаве Европе.
Чиплић је указао на то да према званичним државним, али и проценама међународних организација, пре свега Уједињених нација, у Србији живи приближно 450.000 Рома, и изразио очекивање да ће 2012. године, током новог пописа становништва, бити пописани и сви грађани ромске националности.
Он је истакао да Србија поклања велику пажњу заштити људских права и да настоји да поштује и примењује највише међународне стандарде на том пољу, али и указао на важност доброг функционисања система заштите људских права пред националним судовима, како би се смањио број представки против Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Министар је подсетио на то да је Предлог закона о националним саветима мањина у процедури и да је у Србији до сада формирано 15 савета националних мањина, чиме је наша земља искорачила неколико корака унапред у односу на остале државе региона.
Чиплић је истакао да није добро то што албанска мањина и даље нема формиран национални савет, јер због тога грађани албанске националности у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи често немају системску могућност да остваре сва права доступна осталим мањинама.
Он је оценио да је Србија од 5. октобра 2000. године направила значајан напредак у толеранцији.
Можемо да кажемо да је друштво постало толерантније и да грађани Србије могу да се поносе нашом земљом јер она важи за толерантну државу у региону, истакао је министар и додао да то доказује и одлична оцена добијена од Савета УН за људска права.