Цветковић је објаснио да се испоставило да је дефицит од три одсто бруто домаћег производа који је Влада утврдила ребалансом веома низак у односу на друге државе, због чега је захтев да се повећа дефицит добра основа за разговоре са ММФ-ом, јер је то начин да се повећа потрошња и ублаже рецесиони ефекти кризе.

Он је подсетио на то да је априлски ребаланс буџета представљао највеће смањење буџетске потрошње у Србији, и нагласио да је питање да ли је могуће његово даље прилагођавање.

На питање да ли би Србија могла остати без друге транше кредита ММФ-а ако не успе да испоштује оно што је договорено, премијер је рекао да наша земља у отежаним околностима настоји да испуни све што је договорено са ММФ-ом, и да је, ако дође до неких проблема, спремна да разговара о њиховом превазилажењу.

Цветковић је, међутим, нагласио да за Србију није кључно питање којом ће брзином долазити новац од ММФ-а, већ да је важније како спроводити фискалну политику и обуздати јавну потрошњу.

Он се осврнуо и на до сада остварене приходе у буџету Србије, и истакао да су редовни приходи од царина и пореза у складу са очекивањима, али да је буџет остао ускраћен за 40 одсто сопствених прихода државних институција, а није уплаћена ни добит јавних предузећа.

Да су та два инструмента била примењена, дефицита скоро не би ни било, указао је премијер и нагласио да циљ Владе није да се пребацивањем средстава у буџет угрози било чија ликвидност.

Цветковић је оценио да су прве анализе ефеката досадашњих економских мера Владе показале да је изабран прави пут, и подсетио на то да уз интервенцију државе, субвенционисањем камата, привредници могу јефтиније да се задуже код банака.

Према његовим речима, мере Владе добро су конципиране, с тим што мора агресивније да се подстакне сектор грађевинарства који је погођен кризом.

Премијер је додао да су предузете мере омогућиле многим фирмама да превазиђу најгоре тренутке кризе и наставе пословање, и потврдио да ће Влада и даље интервенисати где год је то потребно да сачува привредну активност.

Али, и банкрот је нека врста лека. Можда је у неким случајевима боље да предузеће банкротира па да почне изнова, са новим власником, чиме ће бити избегнута ланчана реакција слабљења и других предузећа, објаснио је Цветковић.

На питање да ли су трговински ланци један од кључних генератора неликвидности, он је рекао да трговци дугују добављачима шест милијарди динара, али и да је на недавном састанку са њима постигнут договор о решењу тог проблема.

Добили смо обећање од трговинских ланаца да ће до краја јуна измирити све доспеле обавезе, рекао је премијер и нагласио да ће се сачекати да се види да ли ће ланци испунити то обећање, док ће у супротном тај проблем морати активније да се решава.

Цветковић је нагласио да ће Влада учинити све да се одржи стабилност земље и додао да не очекује радикалне радничке протесте на јесен и експлозију социјалног незадовољства.

Мислим да успевамо да се одржимо у кризи са најмање притисака на најсиромашније. Било би лоше за државу да дође до незадовољства, јер оно само по себи не ствара нову вредност , нити се на тај начин може зарадити плата, закључио је председник Владе Србије.