Ђелић је на скупу, који је одржан у свечаној сали Филозофског факултета, оценио да је успех примене Стратегије за борбу против сиромаштва одраз веома ретког сусрета науке и политике.

Он је истакао да је Стратегија била успешна због тога што је добро размотрено који су стварни разлози за сиромаштво у друштву, који су механизми којима се против њега може борити и како пратити примену поменутог документа.

Према његовим речима, у Стратегији за борбу против сиромаштва сусреле су се наука и политика у смислу онога шта треба да се уради да би ствари кренуле на боље у друштву.

Ђелић је навео податак да се приближно 1.920 истраживача бави друштвеним и хуманистичким наукама у Србији, као и да је у периоду од 2002. до 2008. године држава са 7,2 милијарде динара финансирала те науке.

Према његовим речима, Министарство науке тренутно финансира 500 пројеката, а трећина новца је усмерена на пројекте из друштвених наука.

На скупу су представљени основни изазови, могућности и правци за унапређење истраживачке праксе у области друштвених наука, као и могућности за унапређење сарадње између научне и истраживачке заједнице и доносилаца одлука у земљи.

Скуп је организован у оквиру пројекта „Анализа карактеристика сиромаштва у Србији“, који су заједнички реализовали Министарство за науку и технолошки развој, Тим за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва и Републички завод за статистику.