ВИДЕО: Редовна конференција за новинаре Владе Републике Србије

Матић је на конференцији за новинаре, одржаној након прве електронске седнице, подсетила на то да је пројекат увођења електронске Владе, на којем су радиле компаније "Комтрејд" и "Телеком Србија", финансиран средствима из Националног инвестиционог плана у износу од 27 милиона динара, што увећано за порез на додату вредност износи приближно 31 милион динара.

Она је најавила да ће следеће недеље сви министри добити нове мобилне телефоне на које ће им бити прослеђиван дневни ред за седнице Владе, а преко тих уређаја моћи ће и да приступе појединим тачкама дневног реда.

До сада је за сваку седницу Владе штампано приближно 500.000 листова папира и трошено у просеку око десет тонера за штампаче, а ако се у обзир узму ти трошкови и трошкови фотокопирања докумената, произилази да ће се увођење електронске Владе исплатити за мање од годину дана, објаснила је Матић.

Према њеним речима, један део докумената на седници ипак је био у штампаном облику јер је реч о строго поверљивим документима са ознаком службена тајна, за које су процедуре уношења у персоналне рачунаре компликоване, с обзиром на то да Србија још нема закон о електронским документима.

Матић је указала на то да би предлог тог закона требало већ сутра да се нађе у Скупштини Србије и додала да би тај закон, заједно са Законом о електронском потпису, који је већ усвојен, требало да омогући скраћивање свих процедура у државној управи, као и њихову транспарентност.

Говорећи о томе да ли је систем електронске Владе затвореног или отвореног типа, она је објаснила да је он, из безбедносних разлога, инсталиран у оквиру самих служби Владе, тако да нема могућност приступа интернету, нити убацивања новог софтвера без овлашћења.

Према њеним речима, приликом гласања аутоматски се подиже апликација која је, из безбедносних разлога, доступна само њеном кориснику, односно министру, а не некоме споља.

Матић је најавила да ће после прве седнице електронске Владе наредни корак у следећој години бити увођење електронског система у законодавној и судској власти како би се повећала ефикасност и смањили трошкови државе.

Према њеним речима, грађани и привреда ће на тај начин имати далеко транспарентније процедуре, а самим тим ће бити смањен и простор за корупцију.