Марковић је, образлажући предлог тог закона у парламенту, подсетио на то да је то пети предлог закона о удружењима од 2000. године, чији је циљ да се слобода удруживања у Србији оствари на начин који је неопходан и који је у складу са стандардима у развијеним европским демократијама.

Према његовим речима, најважније је да је наша земља у потпуности либерализовала систем удруживања грађана и да је то слобода која је потпуно доступна грађанима, док је друга важна промена то да грађани удружења не морају да региструју уколико не желе да имају својство правних лица.

Министар је навео да у Србији има више десетина хиљада невладиних организација и удружења, при чему ће усвајање предложеног закона поспешити удруживање грађана.

Он је указао на то да предложени закон предвиђа да надлежни државни орган не може да цени сврсисходност уписа удружења, као и да може одбити да региструје удружење само у законом и Уставом предвиђеним ситуацијама.

Удружења поред физичких и правних лица могу да оснивају и малолетници, а након усвајања закона постојаће само један регистар у Агенцији за привредне регистре, додао је Марковић.

Према његовим речима, предложеним актом успоставља се и јасна контрола над радом удружења грађана, а биће потпуно јасно и то ко финансира удружења.

Марковић је подсетио на то да већина удружења нема везе са политиком, већ остварује сопствене циљеве у вези са заштитом животне средине, заштитом особа са инвалидитетом и многим другим питањима.

Он је истакао да је усвајање овог закона не само једна од међународних обавеза Србије већ и намера и циљ наше земље да омогући слободу удруживања.