Фото: Фонет

Шкундрић је у изјави за агенцију Бета објаснио да би то омогућило Србији да не буде само транзитер гаса него да постане и озбиљан трговац тим енергентом.

Према његовим речима, у летњем периоду може да се ускладишти гас по нижим ценама, а да се продаје током зиме када су потражња и цене већи.

Он је навео да би Србија могла да гради подземна складишта у искоришћеним налазиштима гаса, уз напомену да тамо где су вађени нафта и гас постоје технички услови за изградњу складишта, а таквих места је највише у Војводини, при чему могућности за то постоје и на подручју Стига.

Министар је рекао да је изградња новог складишта гаса у Србији посао који се одвија у више фаза, а да је за формирање једног таквог складишта капацитета до милијарду кубних метара гаса потребно између пет и седам година.

Шкундрић је указао на то да су руска компанија “Гаспром” и једна словачка компанија заинтересоване за учешће у изградњи нових складишта гаса у Србији.

Министар је навео да се на примеру Словачке, која је била тешко погођена гасном кризом у јануру пошто је сва складишта гаса изнајмила компанијама из Европе, могло видети зашто је битно да бар једно складиште гаса у Србији буде у државном власништву.

Фото: Фонет

Према његовим речима, у уговору за изградњу складишта гаса Банатски двор са “Гаспромом” предвиђено је да у кризним ситуацијама Србија има приоритет у коришћењу целог складишта, али је важно и да Србија има капацитете којима стално у потпуности располаже.

Шкундрић је навео да се сви послови око завршетка прве фазе изградње подземног складишта гаса у Банатском двору одвијају по плану и да ће посао бити успешно и на време завршен.

Он је изразио очекивање да ће тиме бити обезбеђене потребне количине гаса и сигурност у снабдевању домаћинстава, система даљинског грејања и најважнијих институција као што су болнице током следеће зиме.